Upečatljivi miocenski fosili otkriveni u Australiji: Iznenađujuće dobro očuvani pričaju o drevnoj prošlosti kontinenta

Novo otkriće na centralnoj visoravni Novog Južnog Velsa, omogućili su naučnicima da još jednom zavire u drevnu faunu.

Istraživači su otkrili fosile koji se mogu nazvati izuzetnim. Među njima su pauci, insekti, ribe, biljke, pa čak i ptičje perje koje datira iz epohe miocena od pre 11 do 16 miliona godina.

"Fosili koje smo pronašli dokazuju da je ovo područje nekada bila prašuma i da je život ovde bio bogat. Mnogi fosili koje nalazimo su novi u nauci i uključuju paukove ctenisid, ose i razne ribe", kaže Metju Mekari, koautor studije.

Kompleks, nazvan Mekgrats Flet, toliko je jedinstven da je klasifikovan kao posebna vrsta groblja fosila. Tu, zahvaljujući posebnim uslovima, mogu da se sačuvaju, ne samo tvrdi delovi skeleta, nego i otisci mekih tkiva.

Vidi opis

Upečatljivi miocenski fosili otkriveni u Australiji: Iznenađujuće dobro očuvani pričaju o drevnoj prošlosti kontinenta

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: Michael FreseBr. slika: 4 1 / 4

Izvor: Michael FreseBr. slika: 4 2 / 4

Izvor: Michael FreseBr. slika: 4 3 / 4

AD

Izvor: Michael FreseBr. slika: 4 4 / 4

U Mekgrats Fletu, životinjski i biljni ostaci su tako dobro očuvani da na nekim fosilima mogu da se uoče čak i subćelijske strukture. Najveća iznenađenja su otkrivena su u getitu, vrsti stene bogate gvožđem koja obično ne sadrži izuzetne fosile.

"Mislimo da je proces koji je ove organizme pretvorio u fosile ključ zašto su tako dobro očuvani. Naše analize pokazuju da su fosili nastali kada se podzemna voda bogata gvožđem ulivala u stajaću vodu, a taloženje minerala gvožđa zadržalo je organizme koji su živeli u vodi ili padali u njih", kaže Metju Mekari.

Istraživači su rekli da fosili u kompleksu podsećaju na ekosisteme današnje australijske prašume, ali postoji određena razlika u detaljima. Na primer, subćelijske strukture tzv melanosomi koji tkivima daju pigment su sačuvani u fosilizovanom perju, kao i u očima riba i muva.

Iako melanozomi nemaju pigment, njihova struktura se može uporediti sa strukturom savremenih melanozoma kako bi se razumelo kakvu nijansu tkiva mogu imati. Ovo omogućava istraživačima da shvate koje su boje bili različiti delovi organizama.

"Fosili takođe sadrže dokaze o interakcijama između vrsta. Na primer, ribe imaju očuvan sadržaj želuca, što znači da možemo da otkrijemo šta su jele. Pronašli smo i uzorke polena koji su sačuvani na telima insekata i sada možemo da razumemo koje vrste koje biljke su oprašivali", kaže Majkl Frese, koautor studije.

Analiza polena u kompleksu ukazuje da prašuma Mekgrats Flet nije doživela prelazak na sušnu klimu. To nije iznenađenje za naučnike: u miocenu je došlo do globalnog porasta temperature i tokom tog perioda australijski kontinent je izgubio ogromnu količinu vegetacije.

Kako globalne prosečne temperature danas rastu, ekosistem Mekgrats Flet bi mogao da nam pokaže kako bi se život u sadašnjim kišnim šumama Australije mogao promeniti u narednim godinama, pišu naučnici.