Jedan Ti-reks je upravo 'otkrio' naučnicima šta ga je mučilo: Od čega je bolovao Tristan Oto?

Istraživači su pomoću nove metode skeniranja prikupili detaljne informacije o hemijskom sastavu kostiju dinosaurusa.

Ovaj fosil tiranosaurusa reksa je otkrio paleontolog Kreg Fister, u formaciji Hell Creek u Montani, 2010. gpdine. Skelet dinosaurusa sadrži 170 kostiju, uključujući 50 kostiju lobanje, što ga čini jednim od najkompletnijih skeleta tiranosaurusa reksa ikada pronađenih.

Fister je prodao fosile dvojici privatnih kolekcionara koji su dinosaurusu dali ime Tristan Oto po svojim sinovima. Vlasnici su kosti donirali Prirodnjačkom muzeju u Berlinu 2015. godine. Tokom 2019. i 2020. godine, Tristan Oto je izlagan u Kopenhagenu, a zatim se vratio u Berlin.

Izvor: Jordan Raza / AFP / Profimedia

Tim je koristio kompjuterizovanu tomografiju sa dvostrukom energijom (DECT).

Donekle je slična konvencionalnoj tomografiji, ali u standardnoj proceduri, rendgenski zraci se usmeravaju na metu pod različitim uglovima, a zatim se dobijene slike sastavljaju da bi se stvorila 3D slika. DECT radi na sličan način, ali koristi rendgenske zrake na dva različita nivoa energije.

Primenjujući ga na Tristana Ota, istraživači su prikupili detaljne informacije o hemijskom sastavu kostiju dinosaurusa. Nasuprot tome, konvencionalni jednoenergetski CT skener bi dao samo podatke o gustini tkiva.

"Prema našim saznanjima, ovo je prvi put da smo zapravo mogli da primenimo ovu metodu na fosile", rekao je Čarli Ham.

Tim je skenirao veliki deo leve strane donje vilice Tristana Ota, dužine 79,5 cm i debljine 8,1 cm. Tokom skeniranja, pažljivo su stavili kost u zaštitnu kutiju, a zatim je stavili u CT skener. Tim je bio posebno privkula pažnju neobična masa na površini kosti.

Izvor: RSNA and Charlie Hamm, M.D.

Skeniranje je pokazalo da ova grudasta masa sadrži visoku koncentraciju fluorida u poređenju sa drugim delovima kosti. Obilje fluora nagoveštava da je, u vreme smrti Tristana Ota, ovo područje kosti bilo znatno manje od onog oko njega.

To je zato što bi tokom procesa fosilizacije podzemna voda koja sadrži fluor prodrla u kosti dinosaurusa i pretvorila koštani mineral (hidroksiapatit) u hemijski stabilniji fluorapatit. Dakle, u oblastima kostiju koje su bile manje guste (verovatno zbog infekcije), više fluora bi prodrlo u kost i zadržalo se u fosilu, kaže Ham, a prenosi Live Science.

Na osnovu ove analize, tim je Tristanu Otu dijagnostikovao osteomijelitis, infekciju kostiju koja može doprineti razvoju mase slične tumoru.

DECT nudi lakši način za proučavanje hemijskog sastava fosila bez njihovog oštećenja, rekao je Ham, i mogao bi da pomogne u proučavanju fosila dok su još uvek zarobljeni u sedimentu.