Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Paleontologija

Novi uvid u život izumrle džinovske kornjače: U fosilizovanom jajetu otkriven embrion iz doba krede

Autor Maja Vej-Has
Autor Maja Vej-Has

Kornjača iz doba krede koja je položila ovo jaje imala je oklop visine današnjag prosečnog čoveka.

Izvor: Masato Mattori / SWNS / SWNS / Profimedia

U seoskom domu u kineskoj provinciji Henan u leto 2018. godine, paleontolozi Fenglu Han i Hajšui Jiang zavirili su u ​​kutiju zaobljenih delova stena. Prikupio ih je jedan farmer u blizini svoje kuće u okrugu Neijiang, koji je poznat po jajima dinosaurusa. Jedna kamena kugla posebno je privukla pažnju naučnika. Veličine i oblika bilijarske kugle, fosil nije bio sličan nijednom jajetu dinosaurusa koje su ranije videli.

Han i Jiang, iz Kineskog univerziteta za geonauku u Vuhanu, u početku su mislili da jaje možda pripada nekoj, dosada neotkrivenoj vrsti dinosaurusa. Ali pažljiva analiza otkrila je nešto još ređe. U jajetu su otkriveni ostaci embriona džinovske izumrle kornjače.

Možda će vas zanimati i:

Novootkriveni fosil pripada izumrloj grupi kornjača koje su živele na kopnu, poznate kao nanhsiungchelyids, kaže nova studija objavljena u Zborniku radova Kraljevskog društva B. Ova grupa velikih dimenzija je hodala Zemljom zajedno sa dinosaurusima tokom krede, perioda koji je trajao pre od 145 do 66 miliona godina.

"Kornjača koja je položila ovo jaje imala je oklop visine današnjag prosečnog čoveka", kaže Darla Zelenitski, autorka nove studije i paleontolog sa Univerziteta u Kalgariju u Alberti, Kanada.

Otkrivanje fosila embriona od bilo kog stvorenja nije uobičajeno. Delikatna tkiva i kosti životinja u razvoju lako se raspadaju tokom vremena. Embrioni kornjača su čak i manje uobičajeni od dinosaurusovih, možda delimično zato što je većina jaja kornjača sićušna i ima tanke ljuske, kaže Zelenitski. Samo je nekoliko fosilizovanih embriona kornjača ikada otkriveno, od kojih nijedan nije dovoljno dobro očuvan da bi ih naučnici smestili negde na porodično stablo kornjača.

Ovaj najnoviji fosilizovani embrion pomogao je timu da identifikuju i druga, ranije otkrivena jaja kornjača koja pripadaju istoj grupi, otvarajući prozor u njihovo drevno ponašanje pri gnežđenju i evolutivnim prilagođavanjima.

Iako se iz jednog fosila može izvući samo nekoliko zaključaka, otkriće ovog embriona drevne kornjače je nagovještaj da ih postoji još, kaže Tiler Lison, pomoćni kustos paleontologije kičmenjaka u Muzeju prirode Denver, koji nije bio deo studijskog tima.

Rekonstrukcija male kornjače

Kada su Han i Jiang prvi put ugledali fosilizovano jaje, par vretenastih kostiju koji su izvirivali su iz pukotine kao nagoveštaj blaga u njemu. Na mestu gde je pronađeno ovo, otkriveno je i još nekoliko jaja, ali nedovoljno očuvanih za proučavanje.

U svojoj laboratoriji, istraživači su skenirali farmerovo jaje pomoću mikro-kompjuterizovane tomografije (CT), koja koristi rendgenske zrake kako bi zavirila ispod glatke, kamenite površine fosila. CT slike su otkrile isprepletane kosti unutar jajeta. Tim je zatim rekonstruisao svaku kost u tri dimenzije, a onda je praktično sastavio maleni kostur.

Embrion je izrazito sličan modernim kornjačama, kaže Raul Diaz, biolog specijalizovan za embrione za reptila na Kalifornijskom državnom univerzitetu u Los Anđelesu. 

Postojalo je nekoliko ključnih karakteristika koje su pomogle da se identifikuje specifična grupa drevnih kornjača. Gornja vilica, na primer, ima veliku sličnost sa nanhsiungchelyids, kaže Zelenitski, zbog blago kvadratnog oblika i nazubljene zadnje ivice.

Čvrste ljuske od jaja

Možda najupečatljivija karakteristika jajeta bila je njegova čvrsta ljuska, koja se sa debljinom od dva milimetra razlikuje od ljuski tankih poput papira koje su uobičajene među kornjačama. Novootkrivena ljuska jaja je oko četiri puta deblja od one Geochelone elephantopus, jednog od galapagoskih divova.

Tačna svrha čvrstih ljuski jaja drevne kornjače je neizvesna. Debljina može biti prilagođavanje sušnoj klimi za koju se veruje da je postojala u to vreme. Takođe, logićno. debela ljuska je sprečavala da se jaje razbije.

Ono što je ostalo misterija je izlazak kornjače iz jajeta. "Ne znam kako su se izlegale", kaže Zelenitski. Novorođene kornjače morale su se da budu mnogo jake kako bi njihovi udovi razbili ljusku prilikom izleganja.

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka