Rešena misteriozna smrt nakon 3000 godina! Praistorijski čovek do sada je najstarija žrtva ove životinje

Misteriozna smrt je uz pomoć nove tehnologije rekonstruisana do zapanjujućih detalja.

Studija objavljena u naučnom časopisu The Journal of Archaeological Science - nakon metodičnog istraživanja, otkriva da je krivac za smrt - ajkula, što ga čini najstarijom žrtvom ajkule dosad otkrivenom.

Ostaci skeleta praistorijskog čoveka imali su višetruke povrede kostiju, a napad je, uz pomoć savremene tehnologije, rekonstruisan do zapanjujućih detalja.

"U napadu je najverovatnije izgubio desnu nogu i levu šaku, a i njegove druge rane bi bile fatalne jer je nađeno 790 tragova zuba koji sežu do kosti", kažu istraživači koje je predvodio Univerzitet Oksford.

Tog drevnog nesrećnika koji je verovatno umro od obimnog krvarenja, tim naučnika naziva dosad najstarijom potvrđenom žrtvom napada ajkula. Postoje noviji spisi, grčki, iz petog veka i crteži napada ajkula iz osmog veka pre Nove ere, a ima i drugih slučajeva koje je utvrdila arheologija, mada su takođe noviji od japanskog.

Radiokarbonsko datiranje je oštećeni kostur smestilo između 1370. i 1010. godine pre Nove ere, u doba lovaca i skupljača nazvanih "Jomon", u praistoriji, kada su verovatno lovili i ajkule. Procenjuje se da je čovek čiji je kostur nađen, bio visok nešto više od 1,5 metra.

Doktorantkinja arheologije J. Alisa Vajt i profesor Rik Šhulting iz Okforda prvi put su se susreli s tom žrtvom ajkule u okviru većeg istraživanja nasilnih povreda na ostacima kostura lovaca i sakupljača na Japanskom arhipelagu.

Na Univerzitetu u Kjotu, to dvoje naučnika je naišlo na kostur nazvan "Br. 24". Iskopan je oko 1920. godine s groblja Tsukumo u Okajami, na jugu Japana, u blizini mora Seto.

Isprva su istraživače zbunile masivne povrede tog čoveka. Duboki nazubljeni rezovi različitih veličina i oblika prekrivaju kosti, leva šaka je otkinuta, a desna noga nedostaje. Nije im bilo jasno kako bi mu ili zašto neki drugi čovek naneo tako teške povrede, ili da li bi to mogle biti posledice napada neke životinje.

Kroz proces eliminacije, istraživači su počeli da sumnjaju na ajkulu. Istražili su savremene forenzičke podatke o napadima ajkula radi preciznog utvrđivanja njihovih tragova i konsultovali se s Džordžom Burdžesom, direktorom Programa Floride za istraživanje ajkula, koji se složio sa njihovom procenom da je ajkula povredila tog čoveka.

Naučnici su obrazac povreda na kosturu "Tsukumo Br. 24" rekreirali na kompjuterskom 3D modelu ljudskog skeleta. Mesta rana ukazuju da je on bio živ u trenutku napada i da je možda izgubio šaku dok je pokušavao da se odbrani.

"I dalje smo u vodi ranjivi na isti način kao što je bio 'Tsukumo Br. 24' i postupamo isto", rekla je Alisa Vajt.

Nije sigurno da li je "Tsukumo Br. 24" lovio ajkule, ili je ajkula koja mu je okončala život, bila privučena krvlju neke njegove druge lovine ili mamcem, rekao je koautor studije Mark Hadson, istraživač Instituta Maks Plank, u Nemačkoj.

"Bilo kako bilo, rekao je Hadson, "ovo otkriće ne samo što pruža nov pogled na drevni Japan, već je i redak primer mogućnosti arheologa da rekonstruišu neku dramatičnu epizodu iz života praistorijske zajednice".

Istraživači su mogli da tako detaljno opišu napad jer je kostur pre jednog veka nađen u odličnom stanju. Ostaci tela "Tsukumo Br. 24" bili su sahranjeni u gomili školjki u skladu s običajem naroda "Jomon".

Pošto je, kako se zaključuje, čovek brzo izvađen iz mora i sahranjen, istraživači smatraju da je u ribolovu bio s drugima koji su pokušali da mu pomognu posle napada. Na osnovu tragova zuba, naučnici veruju da ga je napala tigar-ajkula ili bela ajkula. U tom području su nađeni ostaci obe vrste.

Napad ajkule predstavljen u članku, "samo je jedan mali deo većeg, proživljenog iskustva naroda Jomon s ajkulama", rekla je Vajt. "Danas je smrtnih slučajeva od napada ajkula na ljude svega desetak godišnje, dok s druge strane, ljudi godišnje, kako se procenjuje, ubiju oko 100 miliona ajkula".