Geografsko poreklo pitona i dalje je misterija. Da li će novo otkriće pomoći naučnicima da razumeju evolucionu istoriju ove zmije?
Izvor: Foto: Senckenberg Research Institute
Paleontolog Krister Smit iz Istraživačkog instituta Senkenberg i njegov kolega Husam Saker sa Univerziteta u Sao Paulu, u svom naučnom radu opisali su najstariji poznati fosil pitona.
Gotovo u potpunosti sačuvani ostaci zmije pronađeni su u kamenolomu Mesel u blizini nemačkog grada Darmštata, koji sadrži naslage iz perioda eocena stare 47 miliona godina. Na ovom mestu je pronađen veliki broj fosila životinja, pa je 1995. godine kamenolom proglašen UNESCO svetskom baštinom.
Nova-stara vrsta pitona nazvana je Messelopython freyi u čast paleontologa Eberharda "Dino" Freja iz Državnog prirodnjačkog muzeja u Karlsrueu.
Pitoni se ubrajaju među najveće zmije na svetu (mogu biti duge preko devet metara). Danas se različite vrste ovih gmizavaca nalaze uglavnom u Africi, Južnoj i Jugoistočnoj Aziji i Australiji, ali je geografsko poreklo pitona i dalje misterija. Otkriće fosilinih ostataka ove vrste pitona veliki je korak napred u razumevanju evolucione istorije ovih zmija, rekao je Smit.
Sudeći po rezultatima istraživanja, ovi fosilni ostaci pitona najstariji su na svetu.
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Hessian State Museum Darmstadt
"Rezultati našeg istraživanja su pokazali da su ove zmije su živele u Evropi tokom eocena, pre više od 47 miliona godina. Naše analize će pomoći da se prati njihova evoluciona istorija u Evropi", kaže Husam Saker.
Nakon perioda eocena, međutim, velike zmije su na neko vreme nestale sa evropskog kontinenta. Njihovi fosili tamo nisu pronađeni do sedimenata miocenske ere - između pre 23 i 5 miliona godina. "A kada je došlo do novog globalnog zahlađenja nakon miocena, pitoni su ponovo nestali iz Evrope", kaže Smit.
Savremeni pitoni žive potpuno odvojeno od svojih anatomski vrlo sličnih rođaka, uda, ali u eocenu Messelopython freyi koegzistirali su i delili ekološku nišu sa zmijom Eoconstrictor fischeri. Prema istraživačima, ovo primorava "da preispita tezu da su se ove dve grupe zmija takmičile međusobno i da nisu mogle imati isto stanište".
Fosil udara iz roda eokonstriktora takođe je zanimljiv primerak: ovaj udavac je poznat po svojoj sposobnosti da vidi u infracrvenom opsegu. Ispostavilo se da je eokonstriktor posedovao takozvane termoreceptorske jame, koje se mogu naći u modernim velikim udavima i pitonima.
