Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Paleontologija

Novo otkrivanje dionasurusa: Kome pripada (prvo poznato) drevno pero?

Prvo poznato pero dinosaurusa inspirisalo je decenije sporenja. Evo zašto.

 Izvor: Fosilizovani ostaci Arheopteriksa starok oko 153 miliona godina, koji se čuva u Denkdorfu u Nemačko

Od kada je izvirilo iz nemačkog kamenoloma 1861. godine, prvo poznato fosilizovano pero, neverovatno slično nekon današnjem peru, ali "utonulo" u drevnu stenu, predstavlja ikonu paleontologije. 

To 150 miliona godina staro pero bilo je prvi fosilni ostatak ikada vezan za Archaeopteryx lithographica - dinosaurusa veličine današnjeg gavrana, čije su fosilizovane kosti pronađene u obližnjim stenama.

Najpoznatiji fosil ove vrste takođe je i jedan od najkontroverznijih. Jedna studija iz 2019. godine čak sugeriše da ovo pero uopšte nije pripadalo Arheopteriksu.

Povezane vesti

Pitanje koje se postavlja nije da li je Arheopteriks imao perje: mnoge od 13 kasnije pronađenih kostiju čuvaju otiske perja. Pitanje je da li je ovo ikonično pero, koje je dalo prve uvide u evoluciju ptica, zapravo pripadalo ovoj vrsti.

Sada, naučnici koje predvodi National Geographic Explorer i paleontolog sa Univerziteta Južna Florida Rajan Karni, izlažu, kako kažu, najopsežnije dokaze do sada, da ovo pero pripada Arheopteriksu.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock

Foto: Wikimedia Commons

Crno pero, belo pero?

Nova studija objavljena u Sientific Reports, povodom 159. godina od otkrivanja fosilizovanog pera, predstavlja najnoviji Karnijev napor da u potpunosti razume Arheopteriksa, od načina na koji se kretao do toga kako je izgledao.

Karni, tada diplomirani student Univerziteta Braun, 2012. godine je vodio istraživanje fosilizovanog pera, kako bi otkrio njegovu boju i mesto na krilu. 

Tada je otkrio da se pero najverovatnije nalazilo na gornoj površini levog krila, gde je najverovatnoje služilo kao primarno letačko pero. On i njegov tim, nakon detaljnog mikroskopskog posmatranja, otkrili su fosilizovane pigmente koji sugerišu da je pero bilo crne boje.

Od tada se nekoliko studija bavilo bojom pera. Jedna studija iz 2013. godine sugerisala je da je pero bilo pola crno - pola belo, dok je druga studija iz 2014. godine tvrdila da su fosilni "pigmenti" pera zapravo fosilizovani mikrobi.

Copyright: Science Photo Library Description: Archaeopteryx fossil research. Fossil of an Archaeopteryx sp. dinosaur being studied at the European Synchrotron Radiation Facility (ESRF), Grenoble, France. Archaeopteryx, whose name means 'ancient wing', is widely thought to be one of the first flying dinosaurs and is one of the most valuable fossils of all time. It is also one of the most important, since it was a crucial piece of evidence showing that birds evolved from small, predatory dinosaurs. Eleven specimens of Archaeopteryx have been found, all from the Solenhofen limestones of the Late Jurassic period (around 195-135 million years ago), in what is now Bavaria, Germany. This fossil, known as the 'Munich Specimen', was found on the 3rd August 1992.
Izvor: Profimedia/Shutterstock

Laserska analiza fosilizovanih ostataka (jednih od 13 otkrivenih) Arheopteriksa, Grenobl, Francuska; Foto: Profimedia 

Najšokantnija (laserska) analiza urađena je 2019. godine kada je tim koji su predvodili Tomas Kej, direktor Fondacije za unapređenje nauke (SAD) i paleontolog sa Univerziteta u Hong Kongu Majkl Pitman, iskazali sumnje da pero uopšte pripadalo Arheopteriksu. Pored laserske analize, tim je vršio poređenja oblika pera sa nekim primerima iz studije iz 2012. godine, gde su takođe došli do određenih nepodudaranja kada je reč obliku i veličini.

Povezane vesti

Nove analize

Sada su Karni i njegove kolege ponovili analizu iz 2019. godine i došli su do suprotnog zaključka. Karnijev tim proširio je set uzoraka za poređenje pera, kako bi što detaljnije objasnio da činjenicu da se oblik pera veoma razlikuje u zavisnosti od krila ptice i od vrste do vrste i ponovo su došli do zaključka da je ovo pero moglo da stane u krilo Arheopteriksa.

Tim je takođe ponovo pregledao mape mesta gde su fosilizovani ostaci pronađeni. Svi poznati ostaci fosila pronađeni su u krečnjačkim kamenolomima u južnoj nemačkoj regiji Zolnhofen, na području širokom oko 60 kilometara. Mesto na kom je pronađeno fosilizovano pero udaljenoje manje od 1,5 kilometar od mesta na kom su pronađeni ostaci kostiju. Takođe, otkriveno da se proces fosilizacije svih pronađenih fosila odvijao u roku od oko 165. 000 godina, što je u geološkom smislu "treptaj oka", posebno ako uzmemo u obzir da su neke vrste, posebno u današnjoj Kini, postojale milionima godina.

Iako se autori studija iz 2019. godine, i ove najnovije, i dalje ne slažu, a Pitman sa Univerziteta u Hong Kongu čak sprema i odgovor na novu analizu, Karni sa svojim timom nastavlja istraživanja.

Sledeći korak mu je da utvrde da li je Arheopteriks mogao da leti, a kaže da bi rezultati trebalo da budu objavljeni sledeće godine. Dugoročno gledano, Karni dodaje da će raditi i rekonstrukciju Arheopteriksa: ne samo njegovog kostura, već mišića, kože, pa čak i tamnog perja koje je postalo njegov simbol.

"Želim da bude savršen", kaže on Karni.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka