"Kao da je šetao Zemljom pre nekoliko nedelja": Neverovatno (slučajno) otkriće dinosaurusa

Bager Šona Funka, 21. marta 2011. godine, radio je, kao i svaki dan, u kamenolomu, ne sluteću šta će se pojaviti ispred njega.

Skoro šest godina kasnije, ulazim u laboratoriju Paleontološkog muzeja usred vetrovite i suve albertske ravnice. U ogromnoj sobi se čuje samo zujanje ventilacije i udarci alata sličnih minijaturnim čekićima kojima laboranti čiste fosile.

Grumenje koje stoji u uglu prostorije privlači moju pažnju. Na prvi pogled izgleda kao poslagano kamenje koje čini impresivnu skulputuru dinosaurusa visine tri metra. Koštane ploče prekrivaju mu vrat i leđa. Vrat je graciozno okrenut ulevo, kao da je krenuo da zagrize neku sočnu biljku. Ali to nije bila skulptura, to je bio pravi dinosaurus.

Otkrivanje tajne

Ovaj ogromni biljojed predstavnik je porodice nodosaurusa. Tokom života težio je 1,3 tone, a bio je dugačak 5,5 metara. Iako je iskopan samo njegov prednji deo, ovaj primerak je jedan od najboljih fosila dinosaurusa.

Što ga duže posmatram, sve me više fascinira: okamenjena koža još uvek prekriva izbočine na lobanji, a na desnoj prednjoj šapi - prsti su još uvek rašireni. "Imamo više od skeleta", ponosno se smeška Kejleb Braun, muzejski istraživač. "Imamo čitavog dinosaurusa".

Za paleontologe je pronalazak dobro očuvanog dinosaurusa isto što i dobijanje Novelove nagrade. Najčešće se iskopaju samo kosti. Veoma je malo slučajeva kada minerali zamene meka tkiva pre nego što se ona razgrade. Ponekada, i kada pronađu čitavog fosila, on nema izvorni oblik tela.

Paleobiolog sa Univerziteta u Bristolu, Džejkob Vinter angažovan je da otkrije koje je boje bila ova drevna životinja. Odmah je krenuo u potragu za pigmentom melanina kože ovog "kvrgavog guštera".

Izvor: Wikimedia Commons

Nakon četiri dana rada, sastrugao je nekoliko komada kože debljine manje od milimetra, i bio je potpuno zadivljen očuvanošću dinosaurusa. "Kao da je šetao Zemljom pre nekoliko nedelja", kaže Vinter. "Nikada nisam video nešto slično". 

Doslovno balzamovan u prirodnim uslovima, kada je pao u naftni pesak, ovaj dinosaurus nije samo fosil, nego prava mumija. 

Hemijske analize su pokazale da koža sadrži crveni pigment, i da su se sive šiljate ploče isticale na toj crvenoj boji.

Za razliku od bliskih rođaka, ankilosaurusa, nodosaurusi nisu imali zadebljanje na kraju repa, nego im je i rep, poput leđa, bio prekriven bodljikavim oklopom, koji je verovatno koristio da se odbrani od grabljivaca (legao bi na zemlju i skupio se poput ježa). Ovaj ogromni biljojed živeo je pre oko 110-112 miliona godina, i obično je živeo sam, a ne u grupi.

U vreme kada je ovaj dinosaurus živeo, zapadna Kanada imala je potpuno drugačiju klimu u odnosu na današnju. U periodu kasne krede, vlažan i topao pacifički vetar duvao je kroz četinarske šume. U tom periodu, gotovo čitavu površinu Alberte, zbog porasta nivoa mora, prekrila je voda. Zbog obilnih kiša izlile su se i reke, i naš dinosaurus se udavio. Verovatno je plutao vodom dok na kraju, nabrekao od gasova, nije pukao i potonuo na dno u meki mulj. Mineralni rastvori impregnirali su poroznu kožu i oklop na leđima, tako da se oblik dinosaurusa nije menjao milionima godina.

"Ovo je stvarno neverovatno otkriće", rekla je Viktorija Arbur, paleontolog Kraljevskog muzeja u Ontariju, koja proučava ove dinosauruse. "Ovaj dionosaurus je predstavnik potpuno drugačije ere i drugačijeg ekosistema. A sačuvan je u odlučnom stanju."

Paleontolozi se tokom rekonstrukcije kože ili, u ovom slučaju, neke vrste oklopa, uglavnom oslanjaju na pretpostavke, a sada imaju fosil toliko očuvan da će im pomoći da bolje shvate kako su ovi dinosaurusi živeli, kako su se kretali i za šta su koristili svoj moćni oklop.

"Očigledno je da ga je koristio za odbranu, ali "šiljci" na prednjem delu tela su previše upadljivi, pa postoji mogućnost da su ih koristili za privlačenje ženki ili za borbu".