Zašto je keto dijeta rangirana kao jedna od najnezdravijih pema mišljenju stručnjaka?

Nutricionisti objašnjavaju zašto bi trebali da bude oprezni i u krajnjem slučaju potražite mišljenje svog lekara, pre nego što krenete sa keto dijetom.

Ali, da li je keto dobar za vas? Prema izveštaju Američkog udruženja za srce (AHA), i ne baš. U stvari, keto je rangirana kao jedna od najnezdravijih dijeta. U spomenutom uzveštaju desetine načina ishrana je raspoređeno u četiri nivoa, a keto je svrstan u četvrti i najniži.

Zašto? Zato što ograničava unos namirnica koje se smatraju neophodnim ukoliko želite da vaše srce bude zdravo i umesto toga promoviše visoko zasićene izvore masti koji nisu preporučljivi. 

Osnove keto dijete

Sagorevanje masti se smatra idealnim načinom za gubitak težine. Osnova ketoa podrazumeva konzumiranje manje od 10 procenata kalorija iz ugljenih hidrata i više od 70 procenata kalorija iz masti, kaže prof Kristina Petersen, nutricionista sa Teksaškog univerziteta. To znači da se uglavnom unosi mnogo namirnica životinjskog porekla i malo biljnih proizvoda.

"Da bi telo normalno funkcionisalo ono mora da koristi glukozu ili ugljene hidrate kao glavni izvor energije", kaže Petersen. "Kada se odlučite za keto dijetu i ograničite unos ugljenih hidrata, telo se prilagođava, pa telo koristi masnoću koju u njega unosite da bi dobilo energiju. Problem je što ne mogu sve ćelije da iskoriste masti kako bi proizvele energiju, zbog čega se formiraju ketoni."

"Gubitak težine je najčešći razlog zbog kog se ljudi odlučuju za keto ishranu", kaže prof Maja Vadivelu, nutricionista sa Univerzitetu Roud Ajland. Sa psihološke tačke gledišta, ljudima koji pokušavaju brzo da smršaju je privlačnija dijeta sa strogim pravilima, koja u potpunosti odbacuje unos čitavih grupa namirnica umesto da se fokusiraju na složene ugljene hidrate i količine porcija, kako objašnjava. Jer ova ograničenja su veoma korisna kada je potrebno u kratkom roku izgubiti težinu, ali ono što većina ne zna je da se na ovaj način kilogrami lakše vraćaju nazad - jer se ne možete pridržavati ovih pravila dugoročno. 

Kako keto dijeta dovodi do gubitka težine?

Telo skladišti određenu količinu proteina, masti i ugljenih hidrata, koje koristi kao gorivo tokom perioda posta. Ta ravnoteža se obnavlja svaki put kada jedete, ali kada se uskladišteni ugljeni hidrati - koji su neophodni za normalno funkcionisanje mozga - potroše, telo koristi mast za stvaranje ketona, kao željenog izvora energije.

Ketoni su hemikalije koje telo proizvodi kada počne da razlaže masti da bi iz njih dobio energiju. Kada se oni pojave, telo prelazi u metaboličko stanje koje se naziva ketoza. Ljudi su tada najčešće letargični, imaju suva usta ili se osećaju loše - simptomi ketoze koji se nazivaju "keto grip". Ali nakon što se vaše telo prilagodi, ovi simptomi u većini slučajeve nestaju. 

Da bi telo ostalo u ketozi, unos ugljenih hidrata mora biti na 10 procenata, što znači da ste ograničeni prilikom izbora velikog broja namirnica. Žitarice, voće, povrće bez skroba, mnogi mlečni proizvodi, pa čak i određeni orasi sadrže ugljene hidrate i stoga se ne unose u velikoj meri. Konzumiranje velikih količina mlečnih proizvoda i masnijih komada mesa uobičajeno je za postizanje ovih nutritivnih ciljeva.

Zdraviji način je odabir masti iz biljnih izvora, poput avokada, orašastih plodova i masne ribe u odnosu na masno meso. Međutim, to nije moguće izbalansirati u tolikoj meri jer mnogi od tih izvora sadrže i ugljene hidrate.

Da li je ovo najgora popularna dijeta?

Čak i ako možete da upravljate ketoom na optimalan način, i dalje ćete propustiti da konzumirate zdravije opcije i vlakna iz celih žitarica, voća i povrća.

Još uvek nisu dostupni rezultati dugoročnih studija koje otkrivaju zdravstvene implikacije kod ljude koji se pridržavaju keto dijete.

"Na osnovu onoga što znamo o ovoj ishrani, namirnicama koje se preporučuju i onim koje se ograničavaju, pretpostavljamo da ovaj način ishrane povećava rizik od kradiovaskularnih bolesti", kaže Petersen. "Takođe, na osnovu kratkoročnih studija sprovedenih na ljudima koji su na keto dijeti, znamo da oni imaju povišene nivoe holesterola u krvi, što je ključni faktor rizika."

Prema Petersenu, pokazalo se da integralne žitarice snižavaju nivo holesterola u krvi, a voće i povrće je dokazano dobro za krvni pritisak. Sve ove namirnice su povezane sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

"Pored toga, rekao bih da ako ljudi ne konzumiraju deo povrća bez skroba, ne unose ni neadekvatne količine vlakana, što povećava različite rizike od raka, ali i smanjuje pozitivne efekte na pravilno upravljanje holesterolom“, kaže Vadivelu.

Da li je keto dobar za ljude sa dijabetesom?

Sertifikovana nutricionista Maja Feler kaže da mnogi njeni klijenti žele da pređu na keto kako bi brzo smršali i zato što veruju da će njihov hemoglobin A1C - test krvi koji meri prosečne nivoe šećera u krvi - pasti, što može biti korisno za one sa predijabetesom ili dijabetesom. Problem je u tome što keto podiže LDL, ili holesterol lipoproteina niske gustine, što povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.

"Ako imate nekoga ko ima dijabetes, moramo da razmišljamo o njihovom celom vaskulatornom sistemu i zato ne želim da preporučujem nešto što je dugoročno štetno i što bi moglo da podstakne nakupljanje plaka, što će svakako uticati na njihov endokrini sistem", kaže ona.

Što nas dovodi do pitanja - ko ima koristi od ove dijete?

Što se stručnjaka tiče, odgovor je niko. Petersonova kaže da kada pogledate smernice zasnovane na dokazima, keto se ne čini kao preporuka za lečenje bilo koje bolest osim u slučajevima ljudi sa epsilepsijom koji ne reaguju na dostupne terapije (što je bila prvobitna svrha dijete).

Klasična keto dijeta se ne preporučuje osobama sa dijabetesom, iako se sa njom unosi manje ugljenih hidrata. Bolja opcija je unos između 20 i 40 procenata kalorija iz ugljenih hidrata kako bi se lakše upravljalo glukozom u krvi, za razliku od 10 procenata koliko preporučuje keto ishrana. 

Felerova veruje da je pravi izazov taj što je nivo nutritivne pismenosti prilično nizak kada je prosečna osoba u pitanju. Ljudi zapravo ne znaju šta su proteini, masti ili ugljeni hidrati i kako da ih konzumiraju na načine koji bi korisitli njihovoj individualnoj potrebi. Možda čak ne razumeju da nisu svi ugljeni hidrati isti, ili da mogu biti korisni.

Izveštaj AHA pojašnjava da postoje zdraviji i manje zdravi načini da se prate svi popularni obrasci ishrane, a da dezinformacije o ishrani, pogrešni naglasci ili preterano pojednostavljivanje mogu dovesti do usvajanja obrazaca koji nisu korisni. 

Konačan zaključak stručnjaka za ishranu je da ako razmišljate o keto dijeti, svakako prvo treba da se konsultujete sa svojim lekarom.