Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Situacija je najgora na Balkanu: Kvalitet vazduha i dalje nije zadovoljavajuć u Evropi - najugroženija deca i mladi

Podaci Agencije za životnu sredinu EU, pokazuju da je kvalitet vazduha na našem kontinentu i dalje loš. A kao najugroženije navode mlade i decu zbog drugačije bilogije i potencijalne opasnosti od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

 Deca vazduh-0394447080.jpg Izvor: Profimedia

Visok nivo zagađenja vazduha, pre svega česticama fine prašine, skoro svake godine uzrok je prerane smrti više od 1.200 dece i mladih u Evropi. To ujedno značajno povećava i rizik od bolesti kod adolescenata kasnije u životu, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Ta služba EU sa sedištem u Kopenhagenu naglašava da je potrebno učiniti više po pitanju zaštite zdravlja dece od negativnih efekata zagađenja vazduha.

Uprkos poboljšanjima u poslednjih nekoliko godina, izloženost raznim zagađivačima u mnogim zemljama i dalje ostaje iznad granične dnevne vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru vazduha, što je granica koju povlači Svetska zdravstvena organizacija. Problem je posebno uočljiv u Turskoj, zemljama Balkana, na istoku Evrope, ali i severu Italije.

Tako je prema tabeli EEA za 2020. godinu, najveće prosečno dnevno zagađenje beleženo u Severnoj Makedoniji (99 mikrograma po metru kubnom), a slede Bosna i Hercegovina (98), Turska (72), Kosovo (64), Srbija (62) i Bugarska (51).

Visoke prosečne vrednosti beleže i Poljska (41), Mađarska (40), Grčka (39), Hrvatska (39) i Italija (38).

Procenjuje se da je 2020. samo zbog čestica fine prašine u EU je prevremeno umrlo skoro 240.000 ljudi. Prema podacima SZO, svake godine oko sedam miliona ljudi širom sveta prerano umre od posledica zagađenja vazduha.

"Zaštitimo decu"

Glavni razlog zagađenja česticama fine prašine jeste sagorevanje čvrstih goriva kao što je ugalj, koji se koristi za grejanje i u industriji. Pored čestica prašine, i ozonske i vrednosti azotnih oksida su i dalje previsoke, navodi agencija za zaštitu životne sredine.

Pri tom su deca i mladi posebno ugroženi, jer se njihovi organi i imuni sistem još uvek razvijaju.

Svi Evropljani moraju biti zaštićeni od lošeg vazduha, a pre svega deca, zahteva izvršni direktor EEA Hans Brujninks. Mere na nivou EU, na nacionalnom i lokalnom nivou, potrebno je pod hitno dodatno ojačati "kako bismo zaštitili našu decu koja ne mogu sama da se zaštite". Zato je put do zaista čistog vazduha još uvek dug.

Prema procenama EEA, zagađenje vazduha trenutno uzrokuje više od 1.200 prevremenih smrti maloletnika u 32 zemlje-članice agencije, uključujući i 27 zemalja EU, Švajcarsku, Norvešku, Island, Lihtenštajn i Tursku.

Smanjiti zagađenje na izvoru

"Kada su u pitanju rizici po životnu sredinu i zagađenje vazduha mi na decu ne možemo da gledamo kao na odrasle ljude", kaže stručnjak EEA Gerardo Sančez.

Deca, između ostalog, dišu više i većom brzinom na usta, bliže su zemlji i imaju manju težinu. Njihova biologija je drugačija, ali i način na koji su izložena zagađenju vazduha. To potencijalno može da ima ozbiljne zdravstvene posledice, uključujući i smanjenje funkcije pluća, astmu i alergije.

Za bolju zaštitu dece najvažnije je smanjiti zagađenje vazduha na njegovom izvoru, odnosno u saobraćaju, industriji i tokom grejanja, ukazuje Sančez. Dobra mera je i fokusiranje na poboljšanje kvaliteta vazduha oko škola i vrtića, na primer kroz sadnju više zelenih površina.

Problemi s previsokim nivoima zagađenja posebno su uočljivi u gradovima. Na nekim mestima, međutim, postoje i svetli primeri: gradovi s najčistijim vazduhom u Evropi, jesu Faro u Portugaliji i Umeo i Upsala u Švedskoj.

Izvor: Deutsche Welle

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka