Kakve posledice je Černobiljska katastrofa imala po zdravlje ljudi iz najugroženijih područja?

28.04.2023 11:14

SZO je nakon izveštaja iz 2006. godine, uradio još dodatnih studija koje potvrđuju povezanost brojnih bolesti i izloženost radijaciji u najugroženijim područjima, nakon Černobiljske katastrofe.

Izvor: Shutterstock / Ondrej Bucek

Eksplozija nuklearnog reaktora broj 4 u Černobiljskoj elektrani 1986. godine, izazvala je najveće nekontrolisano curenje radioaktivnih materija u ljudskoj istoriji. Tom prilikom su u atmosferu ispuštene velike količine radioaktivnog joda i cezijuma, koje su potom vazdušne struje raspršile po okolnim teritorijama.

SZO je 2006. godine objavila izveštaj koji sumira 20 godina istraživanja o posledicama nesreće po zdravlje stanovništva. U međuvremenu su izvršena i neka nova istraživanja, a ovo su njihovi glavni zaključci:

Rak štitne žlezde: Tokom proteklih 30 godina, pažnja SZO je bila usmerena na istraživanje veze između ove vrste raka i izloženosti radioaktivnom materijalu. Organizacija je fokusirala svoju studiju na efekte radijacije kod dece i adolescenta koji su pili kontaminirano mleko u najugroženijim regionima. Studija je zaključila da je od 2016. godine dijagnostikovano više od 11.000 slučajeva raka štitaste žlezde među ovom populacijom i da će incidenca bolesti nastaviti da raste tokom vremena.

Druge vrste raka: SZO je istraživala i dokumentovane slučajeve leukemije među populacijom izloženoj kontaminaciji, proučavani su slučajevi ukupno 530.000 radnika zaduženih za čišćenje i popravku reaktora koji su primili dozu zračenja od 20 do 5.000 milisiverta između 1986. i 1990. godine. Na osnovu čega je potvrđeno postojanje veze između ove bolesti sa izloženošću malim dozama radijacije tokom vremena, ali SZO priznaje da će biti potrebne opsežnije epidemiološke studije da bi se doneli konačni zaključci o dugoročnim efektima.

Druge bolesti: prema SZO, od objavljivanja izveštaja iz 2006. godine, pronađeni su novi dokazi koji uklazuju na povezanost između visokih doza zračenja i pojave katarakte. Stručnjaci smatraju da se rizik za obolijevanja od ove bolesti povećava sa dozama većim od 150 mSv, iako pojedine studije sugerišu da bi izlaganje količinama od 20 mSv bile dovoljne da je izazovu.

Psihološki, socijalni i mentalni uticaj: Poreklo psihosocijalnih efekata je složeno i povezano sa različitim faktorima, uključujući anksioznost zbog straha od zračenja, promene u načinu života (naročito ishrana, alkohol i duvan), osećaj socijalne isključenosti i stres povezan sa evakuacijom i preseljenjem. Stoga je kako istraživači tvrde teško proceniti koji psihološki problemi su direktno povezani sa radijacijom.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na španskom sajtu National Geographic-a.