Možemo li odložiti smrt pomoću tehnologije? Nekoliko izuma u razvoju koje ćemo možda koristiti u bliskoj budućnosti

3D štampani organi. Ručni ultrazvuk. Nanobotovi koji puze po vašim krvnim sudovima i uništavaju plak. Ovo je ne tako daleka budućnost medicine.

Postoji nekoliko načina za lečenje srčanog udara, čišćenjem ili ugrađivanjem stenta ili bajpasa. Međutim te metode podrazumevaju velike troškove: kateterizacija, operacija na otvorenom srcu, rehabilitacija, kompromitovan cirkulatorni sistem. Ali stižu nam nove tehnologije — poput nanobota za uklanjanje plaka — koje će nam pomoći da živimo duže i zdravije.

Evo nekoliko izuma u razvoju koje ćemo možda koristiti u bliskoj budućnosti:

Regeneracija organa ili tkiva

Profesor sa Harvarda radi na tehnici koja bi omogućila da se ACL (ligament u kolenu) izleči sam, umesto da se zameni tetivom doniranom od druge osobe ili životinje, ili uzete iz drugog dela vašeg tela.

Ova tehnika podrazumeva umetanje sunđera u obliku peščanog sata ispunjenog krvlju pacijenta i elementima koji utiču na rast i reaktiviranim matičnim ćelijama da bi delovao kao most između dva pokidana dela. Delovi mosta rastu i ponovo se spajaju, tako da ne morate da prolazite kroz invazivnu operaciju koristeći druga meka tkiva.

Implikacije ovde prevazilaze poboljšanje sportskih performansi; procedura takođe može da pomogne u smanjenju incidencije kasnijeg artritisa.

Veštački organi

Možda se približavamo onome što se smatra zlatnim standardom napretka dugovečnosti: genetski regenerisano ili veštačko srce. Istraživači sa Klivlendske klinike smatraju da bi, kada bi imali neograničena novčana sredstva, uspeli da za manje od tri godine uzgaje ljudsko srce i da ga stave u čoveka.

To se već dešava pomoću 3D štampanih organa — koji proizvode mehanizme i materijale koji mogu da funkcionišu kao tkivo (čak i tkiva nalik plućima). Australijska kompanija nedavno je razvila robotski uređaj koji štampa ćelije ljudske kože, koji bi mogao da se koristi za saniranje oštećenja kože nastala od rana ili opekotina.

Manipulacija proteinima

Šta ako bi organ mogao da se konstruiše ili da deo tela ponovo izraste, ili zamislite da možete da manipulišete načinom na koji vaše telo funkcioniše? U Koreji, na primer, istraživači testiraju lekove protiv starenja koji menjaju aktivnost proteina u ćelijama valjkastih crva; oni rade tako što govore telu da šećer pretvara u energiju kada je ćelijska energija pri kraju. Srećnim crvima su uz ovu tehnologiju produžili životni vek.

Alati za popravku

Ako razmišljate o tome kako tehnološki napredak može doprineti dugovečnosti razmotrite koliko smo daleko stigli u oblasti srčanih zalistaka, koji se vremenom troše. Oko 10 odsto ljudi od 85 do 95 godina (i više kod starijih) mora da popravi ili zameni zaliske, dok 25 odsto ljudi starijih od 65 godina već ima neku vrstu promene u funkciji zalistaka.

Procedura zamene zalistaka nekada je podrazumevala operaciju na otvorenom srcu, koja je, pošto je zahteva zaustavljanje srca i korišćenje pumpe za cirkulaciju krvi, nosila ozbiljan rizik. Šest meseci nakon operacije srčanih zalistaka, 17 odsto pacijenata imalo je pad mentalne funkcije.

Danas, minimalno invazivna hirurgija može da zameni zalistak "ulaženjem" u srce kroz krvni sud. Naravno, to je i dalje operacija srca, tako da je i dalje ozbiljno, ali ovakva procedura omogućava mnogo brži oporavak.

U budućnosti, ako ljudi budu živeli 20 do 30 godina duže, moraće da se menja mnogo više zalistaka, tako da je dobra vest to što nauka o njihovoj zameni napreduje brže od našeg starenja.

Igračke visoke tehnologije

Veštačka inteligencija, virtuelna stvarnost, napredak tehnologije, poboljšano prikupljanje podataka i slične stvari će takođe da promene način na koji razmišljamo o svom zdravlju — i o tome šta možemo tim povodom da uradimo. Već imamo aplikacije koje nas povezuju sa lekarima kada nam je potrebna hitna konsultacija. Ove aplikacije omogućavaju medicinsku negu na daljinu, što je ranije bilo nemoguće.

Ali šta će se desiti kada zavlada tehnologija sledeće generacije? Temeljnije i sveobuhvatnije prikupljanje podataka moglo bi da dovede do boljeg razvoja lekova. Prenosiva tehnologija ne samo da prati šta ste ranije radili, nego i "predviđa" budućnost. Pomoću veštačke inteligencije lekari mogu da znaju kada će se zalistak istrošiti pre nego što izazove bilo kakav problem. Pristupačnija dijagnostika može da prevenciju problema do koji može da dođe.

Genetičar sa Jejla razvio je ručni ultrazvučni uređaj. Iako nema baš visoku definiciju ultrazvučne mašine od 100.000 dolara, uređaj od 2.000 dolara mogao bi da učini skeniranje lakim i uobičajenim u velnes centrima. Takvo skeniranje moglo bi da pomogne lekarima da znaju kod koga da deluju preventivno ili koga treba da motivišu da donosi zdravije odluke.

Odlaganje smrti na prodaju

Doživećemo eksplozivan rast u svim delovima tehnološke industrije. Nedavni izveštaj CNBC-a kaže da se očekuje da će tržište "odlaganja smrti" porasti na 600 milijardi dolara sa naglaskom na opsežne podatke, veštačku inteligenciju, uređivanje gena, inženjering hrane i lekove.

I dok će početni troškovi ovih otkrića za "odlaganje smrti" biti visoki, njihova cena će vremenom padati. Ono što je nekada bila naučna fantastika postaje skupa stvarnost, a onda i lako pristupačna, široko rasprostranjena praksa.

Ove promene će produžiti zdrav životni vek ljudi, poboljšati kvalitet života od srednjih godina pa nadalje, i najverovatnije udvostručiti životni vek ljudi. Možda nikada nećemo imati magičnu pilulu zbog koje ćemo duže biti mladi, ali svi ovi napretci zajedno će doprineti da se pogledi na dužinu života okrenu za 360 stepeni.

Ovaj članak prvobitno je objavljen na sajtu nationalgeographic.com.