Hemikalija koja podstiče razvoj mioma materice je svuda oko nas!

Naučnici otkrivaju veze između mioma materice i hemikalije koja se nalazi svuda oko nas, od predmeta za domaćinstvo do kozmetike.

Poznato je da ftalati utiču na hormone i da su predmet zdravstvenih istraživanja više od jedne decenije. Nekoliko studija je identifikovalo povećan rizik od fibroida kod žena izloženih ovim hemikalijama. U analizi pet studija iz 2017. godine, istraživači iz Kine otkrili su povećan rizik od fibroida kod žena sa povećanim nivoom nusproizvoda ftalata DEHP (hemikalija koja se obično dodaje u plastiku da bi je učinila fleksibilnom) u urinu. U preliminarnoj studiji iz 2019. godine, Ejmi Zota, naučnica o zdravlju životne sredine koja radi u Školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, i njene kolege otkrili su da su viši nivoi ftalata u urinu, posebno nusprodukti DEHP, povezani sa većim fibroidima i uvećanom matericom.

Procenjuje se da svaka peta žena u nekom trenutku svog života pati od mioma, a najčešća između 30. i 50. godine, koji je u 99 odsto slučajeva benigni. Trenutno ne postoje lekovi koji mogu trajno da smanje veličinu ovih benignih tumora. Miomi mogu da se smanje sami, posebno nakon menopauze, a mnogim ženama uglavnom nije potrebno lečenje osim ako simptomi ne počnu da ih remete u svakodnevnim aktivnostima.

Neki lekovi mogu da ublaže simptome, a operacija je jedina opcija kada su lekovi neefikasni ili fibroidi otežavaju trudnoću. Pacijentkinje mogu da dobiju tretmane kao što su miomektomija - neinvazivno hirurško uklanjanje fibroida posle kog materica ostaje očuvana, ali u određenim situacijama neophodna histerektomija odnosno uklanjanje materice.

Iako su fibroidi materice veoma česti, Zotova kaže da se i dalje ne shvataju dovoljno ozbiljno.

Naučnici ne znaju šta ih uzrokuje. Povezani su sa genetskim mutacijama, hormonskom neravnotežom i faktorima rizika kao što su starost, boja kože, gojaznost i sintetičke hemikalije. Nedavna laboratorijska studija je otkrila i da izlaganje ćelija mioma metaboličkom nusproizvodu, DEHP, stimuliše njihov rast i odlaže njihovo nestajanje. "Ne kažemo da ftalati pokreću tumore", kaže ginekolog Serdar Bulun, sa Medicinskog fakulteta Feinberg Univerziteta Nortvestern, koji je vodio istraživanje. "Međutim, ftalati podstiču ove benigne tumore da narastu."

Prema Trejsi Vudraf, naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku koja proučava uticaj zagađivača životne sredine na reproduktivno zdravlje i koja nije bila uključena u Bulunovo istraživanje, ova studija pojačava vezu između ovih sveprisutnih hemikalija i bolesti kojoj se pridaje malo pažnje.

Zotova kaže da upotreba ovih hemikalija nije regulisana zakonom, i skoro ih je nemoguće izbeći.

Kako ftalati dospevaju u naše telo?

Ftalati su veštačka hemijska jedinjenja koja se često koriste kao plastifikatori da bi se materijali poput polivinil hlorida ili PVC-a učinili mekim, fleksibilnim i izdržljivim. Prisutni su u mnogim predmetima za domaćinstvo, od kutija za pakovanje hrane do zavesa za tuširanje, građevinskog materijala i enterijera automobila. Ftalati se takođe koriste kao rastvarači u kozmetici i drugim proizvodima za ličnu negu, kao i za oblaganje ili kapsuliranje određenih farmaceutskih pilula i dijetetskih suplemenata.

Hemikalije preko ovih proizvoda mogu da dospeju u hranu, vazduh i vodu, što znači da ljudi mogu da ih progutaju, udahnu ili apsorbuju ove čestice direktnim kontaktom sa kožom. Telo zatim metaboliše ove hemikalije, proizvodeći nusproizvode koje su u različitim studijama otkriveni u urinu, majčinom mleku i krvi kod ljudi.

Istraživanja sugerišu da određeni ftalati mogu da izazovu štetne efekte na ljudsko zdravlje čak i na nivoima ispod definisanih pragova bezbednosti. Na primer, izloženost niskim nivoima ftalata kao što su DEHP, DBP, BBP i DIBP tokom trudnoće, povezana je sa neurološkim problemima, uključujući usporeni kognitivni razvoj i oštećenje pamćenja kod dece. Ove hemikalije su takođe povezane sa abnormalnostima genitalija kod dečaka.

Kako ftalati utiču na fibroide materice?

U različitim laboratorijskim eksperimentima, naučnici su otkrili da je izlaganje DEHP omogućilo ćelijama mioma materice u petrijevim posudama da žive duže i da se više umnožavaju.

Takođe je poznato da mnoge fibroidne ćelije sadrže mutacije u genu zvanom MED12 , što može izazvati formiranje tumora. Mutacija može da se desi u jednoj matičnoj ćeliji, kaže Bulun. Ćelije zatim nastavljaju da se dele i formiraju ceo tumor. DEHP može da ubrza ovaj proces.

U studiji iz novembra 2022, Bulun i njegove kolege demonstrirali su molekularni mehanizam koji leži u osnovi. Pokazali su kako važan nusprodukt DEHP - mono-(2-etil-5-hidroksiheksil) ftalat - utiče na ćelije tumora. Naučnici često proučavaju ove nusproizvode ftalata jer telo brzo razgrađuje matično jedinjenje kojem je pojedinac možda bio izložen. Tim je otkrio da ova hemikalija pomaže ćelijama tumora da preuzmu aminokiselinu triptofan koja se pretvara u jedinjenje kinurenin koje aktivira receptorski protein AHR (aril ugljovodonični receptor) za koji je poznato da pokreće rak.

"Mislimo da ako uspemo ciljanim lečenjem da zaustavimo konverziju triptofana u kinurenin, možda ćemo moći da zaustavimo ili blokiramo aktivaciju AHR-a", kaže Bulun, "što bi moglo ili da stabilizuje tumore ili da ih smanji."

Živeti sa fibroidima materice

Iako život sa simptomima fibroida materice može da bude fizički bolan, histerektomija je za žene koje žele da zatrudne emocionalno razarajuća, kaže četrdesetšestogodišnja Saudija Davis iz Čikaga.

U avgustu 2021, fibroidi u njenoj materici naglo su narasli. Stomak joj je bio naduven. "Izgledala sam kao da sam u sedmom mesecu trudnoće", kaže Dejvisova. Tumori su kod nje izazvali ogroman bol na levoj strani karlice, a prilikom kijanja ili kašljanja nije uspevala da zadrži mokraću. Dejvisova je iste godine podvrgnuta histerektomiji. "Morala sam da se pomirim sa tim da neću moći da rodim dete", kaže ona. "Fibroidi su bili toliko veliki i usađeni u matericu da su morali da budu izvađeni."

Ni Dejvisova ni njeni lekari ne znaju zašto je uopšte razvila ove tumore ili šta je izazvalo njihov nagli rast. Istraživanja pokazuju da, u poređenju sa belkinjama, Afroamerikanke poput Dejvisove imaju dva do tri puta veće šanse da im se pojave fibroidi materice, a njihovi tumori imaju tendenciju da budu veći i brojniji, što dovodi do težih simptoma i veće stope histerektomije.

Dejvisova se danas pita da li je to posledica pegli kojima je od tinejdžerskih dana ispravljala svoju kovrdžavu kosu. Ovi proizvodi mogu da sadrže ftalate čija upotreba može biti povezana sa miomom materice.

Iako ne možemo da promenimo naše godine, pol ili genetiku, "možemo da smanjimo količinu hemikalija koje koristimo", kaže Kjungho Čoi, naučnik o zdravlju životne sredine sa Nacionalnog univerziteta u Seulu u Južnoj Koreji.