Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Genetska istraživanja pružaju odgovor na pitanje zašto pojedini sisari nemaju krzno

Genetsko istraživanje sprovedeno na 62 vrste različitih sisara je otkrilo da i dalje posedujemo gen odgovoran za formiranje krzna. Kako je onda moguće da ga nemamo?

 Krzno_169746302.jpg Izvor: Shutterstock

Krzno predstavlja jednu od glavnih odlika većine sisara, međutim, kada su delfini, goli krtičji pacovi, slonovi i ljudi u pitanju situacija je malo drugačija. Da bi odgovorili na pitanje kako je do "ćelavosti" kod njih uopšte i došlo, naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu su ispitali skoro 20.000 kodiranih i preko 350.000 regulatornih gena kod 62 različita sisara. 

Rezultati do kojih su došli su otkrili da ljudi još uvek imaju sve gene neophodne za razvoj krzna na njihovom telu, ali izgleda da ih je evolucija "onemogućila" da se aktiviraju. 

Kako je nestalo krzno?

Već je spomenuto da je ova osobina prisutna kod morskih sisara, slonova i glodara, ali i čoveka, drugim rečima ona se pojavljuje u skroz nepovezanim linijama, fenomenu poznatom i kao konvergentna evolucija. A naučnici se slažu da su pritisci selekcije koji su doveli do nedostatka - različiti, baš kao i spomenute vrste.

Kod slonova, ovo je bio najlakši način da se izbore sa vrelinom, kod morskih sisara da smanje otpor prilikom kretanja u vodi, dok kod nas najverovatnije postoji nekoliko razloga zašto je do promene došlo, uključujuči termoregulaciju i lakšu borbu sa parazitima. 

Uprkos ovim razlikama, genetičar Amanda Kovalcik i njene kolege su otkrili da genetske promene kod vrsta bez krzna uglavnom proizlaze iz mutacija nastalim na istim skupovima gena. A mnogi od njih su bili povezani sa strukturom same kose, poput gena koji kodiraju proteine keratina - sekvence koje regulišu razvoj kose i krzna.

"Kako su se životinje našle pod evolucionim pritiskom da izgube krzno, geni koji je kodiraju su postali manje važni", objašnjava genetičar sa Univerziteta u Pitsburgu Klark Nejtan i dodaje da zato dolazi do pojave ubrzanih genetskih promena koje su dozvoljene prirodnom selekcijom. Ipak, iako još uvek zadržavamo mnoge gene naših predaka za kodiranje krzna, njihovi regulacioni točkići su podešeni na "isključeno" zbog akumulacije mutacija.

Naučnici su zato rešili da odu i korak dalje u pokušaju da iskoriste isti pristup u analizi i definisanju genetskih regiona koji bi mogli da pomognu u prevenciju karcinoma i drugih zdravstvenih stanja. 

Istraživanje je objavljeno u eLife-u.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Srb

To je nauka? Ne, to su spekulacije i nagađanja. A neko od toga živi?!! I to dobro. Zato je seljak žuljav i gurav. Sve mu oteše "naučnici" i političari.

Najnovije

Priroda

Nauka