Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a: Gde se trenutno nalazimo u borbi protiv opasnog virusa?

Autor Aleksandra Cvetić

SZO je još 1988. godine 1. decebar proglasvio Svetskim danom borbe protiv AIDS-a, sa ciljem da se pruži podrška osobama koje žive sa HIV-om, AIDS-om i svima onima sa kojima su bliski, ali i da se podigne svest o njoj.

 Test na HIV_282873764.jpg Izvor: Shutterstock

NAKON INFEKCIJE HIV-om - skraćeno od virus humane imunodeficijencije - zaraženi virus mogu da nose u sebi bez simptoma duži vremenski period. Ako infekcija ostane neotkrivena i ne leči se na vreme, zaražena osoba će pre ili kasnije razviti AIDS. On potom uništava imuni sistem tako da telo više ne može da se brani od patogena kao što su bakterije, gljivice ili drugi virusi, a rezultat su infekcije i tumori opasni po život.

Godine 1981. američki lekari počeli su da primećuju skup neobičnih simptoma kod prethodno savršeno zdravih mladića koji su imali seksualne odnose sa drugim muškarcima. Već sledeće godine naučnici iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti su se složili oko naziva za do skoro nepoznatu bolest - AIDS, a sama skraćenica u stvari potiče od naziva "sindrom stečene imunodeficijencije". Da bi 1983. godine, istraživači sa Instituta Paster u Parizu identifikovali ranije nepoznati retrovirus - HIV. 

Prema procenama Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija UNAIDS, otkako je epidemija HIV-ovom počela da se širi pre 40 godina, oko 84,2 miliona ljudi širom sveta zarazilo se s njim. Od toga je umrlo oko 40 miliona ljudi. Dok broj u istočnoj Evropi i afričkim zemljama nastavlja da raste - južno od Sahare SIDA je najčešći uzrok smrti - u centralnoj Evropi, kampanje podizanja svesti i prevencija dovele su do smanjenja broja novoinficiranih. 

Istraživanje AIDS-a - lečenje, terapija, rano otkrivanje bolesti

I HIV i AIDS za sada ostaju opasna pretnja po zdravlje ljudi jer za njih još uvek nema leka. Iako je nedavno prijavljeno nekoliko slučajeva u kojima su se ljudi izborili sa infekcijom, to se desilo tokom tretmana protiv raka tj. pomoću hemoterapije, terapije matičnim ćelijama i transplantacije koštane srži. Međutim, zbog ozbiljnih nuspojava povezanih sa njima, ovaj pristup nije najbolja opcija za većinu ljudi zaraženih HIV-om.

Kako trenutno stvari stoje, svako ko se zarazi nosi virus u svom telu do kraja života. Međutim, zahvaljujući efikasnim terapijama antivirusnim lekovima, virusno opterećenje u telu se održava niskim i sprečava se pojava simptoma opasnih po život. HIV infekcija više ne mora da bude smrtna kazna, ali oni koji su zaraženi moraju da uzimaju lekove svakodnevno ukoliko žele da izbegnu ozbiljne simtome i komplikacije koje sa sobom nosi bolest. 

Zašto još uvek ne postoji vakcinacija protiv HIV-a?

Pored postojećih terapija i razvoja lekova novijih generacija, naučnici širom sveta pokušavaju da razviju uspešnu vakcinu protiv ovog virusa. Nakon što su RNK vakcine protiv virusa SARS-CoV-2 razvijene i stavljene na raspolaganje u rekordnom roku, mnogi se pitaju zašto posle četiri decenije još uvek nema vakcine protiv HIV-a. U članku objavljenom u junu 2022. u časopisu MMV-Fortstufen der Medizin, Ralf Vagner i Benedikt Azbah sa Instituta za medicinsku mikrobiologiju Univerziteta u Regensburgu objašnjavaju zašto je to tako.

Jedan od ključnih razloga su mnoge varijante i podtipovi - ne samo u sojevima virusa koji se javljaju širom sveta, već i kod pacijenta. Protein u omotaču virusa takođe otežava "pričvršćivanje" antitela. U proteklih 25 godina urađeno je ukupno deset studija sa vakcinama protiv ove bolesti, od kojih su dve još uvek u toku - pouzdana još uvek nije razvijena.

Kondomi i redovna testiranja su neophodni

Čak i bez vakcinacije, postoje načini da se spreči infekcija HIV-om - kondomi ostaju najvažnija zaštita od infekcije. Naučnici ukazuju i na značaj dostupnih testova, jer najveći rizik od infekcije dolazi upravo od ljudi koji ni ne znaju da su nosioci virusa. Prema procenama UNAIDS-a, 2021. godine oko 5,9 miliona ljudi širom sveta nije znalo da je inficirano. 

Što se ranije uspostavi dijagnoza, više infekcija se može izbeći i veće su šanse za preživljavanje zaraženih. Svi ovi podaci sugerišu koliko je Svetski dan borbe protiv AIDS-a još uvek veoma važan, kao i da je preduslov da virus držimo pod kontrolom oprez i lična odgovornost - dok nam istraživanja ne daju način da se uspešno izborimo sa njima. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka