Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zna šta se dešava, ali ne i ko to radi: Naučnici razvijaju algoritam koji "čita misli" ljudi

Autor Aleksandra Cvetić

Naučnici tvrde da sada mogu da otkriju na koji način ljudi razmišljaju, a ni da im ne dotaknu glavu.

 Skener_476546674.jpg Izvor: Shutterstock

PRETHODNE TEHNIKE "čitanja misli" su se uglavnom oslanjale na implantaciju elektroda duboko u našim mozgovima. Neuronaučnici su sada razvili novu metodu koja se oslanja na neinvazivno skeniranje mozga uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance - fMRI i specijalno razvijenog algoritma.

Ova tehnika funkcioniše tako što prati protok krvi kroz mozak i beleži njegovu aktivnost. Iako ove informacije ne mogu da se zabeleže u realnom vremenu - električni signali koje oslobađaju moždane ćelije kreću se mnogo brže nego što se krv kreće kroz mozak. Autori studije su i pored svih poteškoća otkrili kako da dekodiraju zabeleženo semantičko značenje misli ljudi uz pomoć algoritma koji su razvili.

Algoritam stvara priču

"Da ste pre 20 godina pitali bilo kog kognitivnog neuronaučnika u svetu da li je to izvodljivo, ismejali bi vas.", kako tvrdi autor i neuronaučnik sa Univerziteta Teksas u Ostinu Aleksandar Hut. Ovo nije sprečilo njega i njegov tim da skeniraju mozak žene i dva muškarca u 20-im i 30-im godinama, dok su 16 sati slušali različite podkaste i emisije tokom nekoliko sesija. Tim je zatim uz pomoć kompjuterskog algoritma obradio dobijene podatke i uporedio priče iz emisija, sa obrascima u snimljenoj aktivnosti mozga.

Algoritam je obrađivao fMRI snimak i formirao "priču" na osnovu pročitanog sadržaja, nakon čega je ona poređena sa originalnim izvorom tj. podkastom ili radio emisijom. Drugim rečima, dekoder je mogao da zaključi koju priču je svaki učesnik čuo na osnovu njihove moždane aktivnosti. Ipak, naučnici dodaju da je algoritam napravio određene greške - poput zamene likova, zamenica i upotrebe prvog i trećeg lica. Ono "prilično dobro zna šta se dešava, ali ne i ko to radi", zaključio je Hut.

Dodatni testovi su potvrdili da ovaj algoritam može precizno da objasni zaplet nemog filma, koji su učesnici gledali dok su ležali. Kao i da bi mogao da prepriča priču koju su učesnici zamislili u svojoj glavi dok su slušali programe. Dugoročno, istraživački tim ima za cilj da razvije ovu tehnologiju tako da se može koristiti u interfejsima računara dizajniranim za ljude koji ne mogu da govore ili kucaju.

Istraživanje je objavljeno u The Scientist-u. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka