Misteriozni efekat naučnici istražuju pomoću virtuelne stvarnosti: Novi zaključci o tome - zašto doživljavamo DEŽA VI

Sigurno vam je poznat osećaj da ste neku situaciju već doživeli ili da ste na određenom mestu već bili. Fenomen deža vi već decenijama "muči" psihologe, a sada pokušavaju da ga odgonetnu pomoću novih tehnologija.

Iako je ovaj fenomen dugo prisutan, ozbilnija naučna istraživanja o dežaviju počela su da se vrše tek nedavno, kaže dr En Kliri, profesorka kognitivne psihologije sa Univerziteta u Koloradu.

Od paranormalnog do naučnog

Početkom ovog milenijuma, naučnik Alan Braun odlučio je da izvrši pregled svega što su istraživači do sada pisali o deža vi efektu. Većina tekstova do kojih je došao imala je prizvuk paranormalnog, nečeg što je imalo veze sa natprirodnim – poput sećanja na događaje iz prethodnog života ili neobjašnjivih ljudskoh sposobnosti. Zajedno sa iskazima prosečnih ljudi koji su govorili o svom iskustvu, Braun je uspeo da izvuče neke osnovne zaključke o ovom fenomenu.

Na primer, Braun je ustanovio da otprilike dve trećine ljudi doživi deža vi u nekom trenutku svog života. Utvrdio je da su najčešći okidači scene ili mesta, dok se na trećem mestu nalazi razgovor. U medicinskoj literaturi pak, pronašao je navode o mogućoj povezanosti deža vi efekta i sa nekim vrstama napada u mozgu.

Rad Alana Brauna poslužio je kao podsticaj naučnicima da osmisle eksperimente za istraživanje efekta već viđenog.

Testiranje u psihološkoj laboratoriji

Podstaknuta Braunovim radom, profesorka Kliri i njen istraživački tim počeli su sa sprovođenjem eksperimenata kako bi testirali određene hipoteze o mogućim mehanizmima koji izazivaju deža vi efekat. Istražili su skoro vekovima staru hipotezu da se deža vi javlja kada postoji prostorna sličnost između trenutne scene i scene koja je već doživljena, ali zaboravljena. Psiholozi su ovo nazvali hipotezom geštalt familijarnosti.

Na primer, zamislite da prolazite pored jedinice za intenzivnu negu dok idete da posetite bolesnog prijatelja. Iako nikada ranije niste bili u ovoj bolnici, zatečeni ste osećajem koji imate. Osnovni uzrok za ovo iskustvo već viđenog mogao bi da bude taj što postavka scena, uključujući izgled nameštaja i određenih predmeta unutar tog prostora, ima isti raspored kao neka druga prostorija u kojoj ste bili u prošlosti.

Možda je način na koji je bolnička jedinica opremljena – nameštaj, stvari na pultu, način na koji se ulazi u hodnik – isti kao što su bili postavljeni stolovi i nameštaj u hodniku škole u kojoj ste bili na priredbi godinu dana ranije. Prema hipotezi o geštalt familijarnosti, ako vam ne padne na pamet ta prethodna situacija sa sličnim rasporedom kao sadašnja, možda ćete imati jak osećaj bliskosti sa trenutnom situacijom.

Virtuelna stvarnost za testiranje hipoteze

Da bi istražio ovu ideju u laboratoriji, tim profesorke Kliri je koristio virtuelnu stvarnost da postavi ispitanike u određene scene. Ovo im je omogućilo da manipulišu okruženjima u kojima su se ispitanici našli – pojedine scene su imale isti prostorni raspored, ali su situacije bile potpuno različite.

Kao što su i pretpostavili, postojala je veća verovatnoća da se efekat već viđenog pojavi onda kada su ispitanicima prikazane scene sa istim prostornim rasporedom elemenata kao u ranijim scenama koje su gledali, ali ih se nisu sećali.

Ovo istraživanje upućuje na zaključak da jedan od faktora koji doprinosi efektu deža vi može biti prostorna sličnost nove scene sa onom u sećanju koja se u ovom trenutku ne može svesno prizvati.

Međutim, to ne znači da je prostorna sličnost jedini uzrok. Vrlo je verovatno da mnogi faktori mogu doprineti onome što scenu ili situaciju čini poznatim. U toku su dodatna istraživanja kako bi se istražili dodatni mogući faktori koji su u igri u ovom misterioznom fenomenu, prenosi RTS.