Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Miševi klonirani iz ćelija kože osušenih zamrzavanjem: Korak napred ka oživljavanju populacija ugroženih vrsta

Autor Milana Petrović

Iako ovaj proces kloniranja ima svoje vrline i mane, naučnici kažu da može da bude neka vrsta sigurnosti u slučaju da pojedinim vrstama počne da preti izumiranje.

 Beli miševi u labiratoriji Izvor: Shutterstock

PO PRVI PUT U ISTORIJI naučnici su uspeli da kloniraju miševe iz ćelija kože osušenih zamrzavanjem. Ovaj revolucionarni postupak bi mogao da bude korak napred ka oživljavanju populacija ugroženih vrsta.

Možda će vas zanimati i:

Naučnci kažu da ako bismo sačuvali ćelije kože različitih životinja, to bi bila neka vrsta sigurnosti u slučaju da počne da im preti izumiranje. Naime, mnoge ugrožene vrste pare se sa srodnicima što povećava rizik od urođenih mana. Dodatno, zbog gubitka genetske raznovrsnosti životinje mogu da postanu ranjivije i na mnoge druge pretnje, poput bolesti.

Do sada su naučnici zamrznute ćelije za kloniranje držali u tečnom azotu što je skupo i rizično. U slučaju da dođe do nestanka struje ili se tečni azot ne doliva redovno, ćelije počinju da se otapaju i postaju neupotrebljive. Za stvaranje klonova može da se koristi i liofilizirana (osušena i zamrznuta) sperma, ali ona ne može da se dobije od svih životinja.

"Ako možemo da sačuvamo potrebne ćelije bez tečnog azota korišćenjem tehnologije sušenja zamrzavanjem, to omogućava jeftino i sigurno skladištenje genetskih resursa iz čitavog sveta", rekao je biolog Teruhiko Vakajama sa Univerziteta Jamanaši u Japanu, a prenosi Gardijan.

"Zemlje u razvoju moći će da sačuvaju vredne genetske resurse u svojim zemljama. Takođe, ova tehnologija može da se koristi za stvaranje ženki kod onih ugroženih vrsta gde su ostali samo mužjaci", dodao je.

Naučnici su u novom istraživanju zamrzli osušene ćelije kože s repova miševa i sačuvali ih do devet meseci pre nego što su od njih pokušali da stvore klonove. Proces sušenja zamrzavanjem ubio je ćelije, ali su stručnjaci otkrili da još uvek mogu da stvore klonirane embrione umetanjem mrtvih ćelija u mišja jajašca kojima su uklonjena jezgra.

Mišji embrion u ranoj fazi, poznatoj kao blastocista, korišćeni su za stvaranje zaliha matičnih ćelija koje su podvrgnute drugom krugu kloniranja. Matične ćelije umetnute su u mišja jajašca bez jezgra, što je dovelo do embriona koje su surogat-miševi izneli do kraja termina.

Nakon prvog kloniranog miša, nazvanog Dorami, usledilo je kloniranje još 74 jedinke. Kako bi naučnici proverili da li su klonovi plodni, pomešali su devet kloniranih ženki i tri mužjaka s normalnim miševima. Sve su ženke imale legla.

Proces je dosta neučinkovit

Ali uprkos ovako velikom dostignuću, proces je dosta neučinkovit. Naime, sušenje smrzavanjem znatno je oštetilo DNK u ćelijama kože, a stopa uspeha stvaranja zdravih ženskih i muških mladunaca iznosila je samo 0.2 do 5.4 odsto. U nekim ćelijama izgubio se Y hromosom, zbog čega su iz ćelija mužjaka stvorene ženke.

"Ako bi isti tretman mogao da se sprovede kod ugroženih vrsta gde su preživeli samo mužjaci, bilo bi moguće stvoriti ženke i prirodno očuvati vrstu", navode naučnici.

Genetičarka Alena Pance sa Univerziteta Hertfordšire rekla je da je mogućnost čuvanja genetskog materijala izuzetno važna za očuvanje vrsta i njihove genetske raznovrsnosti. Ali dodala je da je još važnije, ako želimo dugoročno rešenje, postići to da se zamrznute osušene ćelije mogu pohraniti na neodređeno vreme.

Istraživanje Healthy cloned offspring derived from freeze-dried somatic cells objavljeno je u Nature Communications, a prenosi Index.hr.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka