Klimatske promene i širenje zaraza: Kako Antarktik postaje rezervoar bakterija otpornih na atibiotike?

Naučnici iz Čilea tvrde da su na Antarktiku otkrili bakteriju sa genima koja im omogućava prirodnu otpornost na antibiotike i antimikrobne lekove.

Izvor: Shutterstock

Andres Markoleta, istraživač sa Univerziteta u Čileu i autor studije objavljene u časopisu Science of the Total Environment  - objavljene ove godine u martu, rekao je da su ove "supermoćne" bakterije evoluirale da bi se oduprle ekstremnim uslovima.

Ono što dodatno brine naučnike je mogućnost prenošenja u pokretnim fragmentima DNK na druge bakterije. Ako uzmemo u obzir da je Antarktičko poluostrvo najviše pogođeno otapanjem leda, kao i da u njemu ima gomila raznovrsnih bakterija, naučnici se pitaju da li je ovo potencijalni izvor gena koji pružaju otpornost na antibiotike.

Klimatske promene i širenje zaraznih bolesti

Naučnici sa Univerziteta Čile, prikupili su nekoliko uzoraka sa Antarktičkog poluostrva u periodu od 2017. do 2019. godine za potrebe ispitivanja uticaja klimatskih promena na pojavu zaraznih bolesti, dodao je Markoleta. "Postoji scenario po kom bi ovi geni mogli da napustite ovaj rezervoar i podstaknu pojavu i širenje zaraznih bolesti."

Istraživači su otkrili da bakterije Pseudomonas, predstavlja jednu od preovlađujućih grupa bakterija na Antarktičkom poluostrvu. Međutim, kako oni tvrde ove bakterije nisu patogene, ali ipak mogu da postanu izvor "otpornih gena". A njih kako objašnjavaju, ne zaustavljaju uobičajena dezinfekciona sredstva.

Međutim, druga vrsta bakterija koju su takođe istraživali - bakterija Polaromonas, ima "potencijal da inaktivira antibiotike beta-laktamskog tipa, koji su neophodni za lečenje različitih infekcija", rekao je Markoleta.