Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako se prenose, koji su simptomi... Šta treba da znamo o majmunskim boginjama?

Poslednjih dana širom Evrope i Amerike zabeležni su prvi slučajevi majmunskih boginja koje pripadaju porodici velikih boginja. Šta o njima treba da znamo?

 Majmunske boginje Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Majmunske boginje nisu nova i nepoznata bolest. Kod deteta iz Demokratske Republike Kongo, za koje se prvobitno sumnjalo da je zaraženo velikim boginjama, izolovan je virus koji izaziva spomenutu bolest još od 1970. godine.

Možda će vas interesovati i:

Naučnici kažu da ova vrsta boginja najverovatnije neće izazvati pandemiju u budućnosti, međutim posle kodiva-19 strah od nove zaraze je opravdan. Ono što dodatno zabrinjava naučnike i lekare je i činjenica da se uskoro povećava broj putovanja, a čini se da postoji još neki - za sada - neotkriveni način prenošenja ove zaraze. 

Stručnjaci naglašavaju da nema potrebe za panikom i da, ako se prate jasne smernice o održavanju higijene koje smo usavršili tokom prethodne dve godine, šansa da se zarazimo je jako mala.

Majmunske boginje ne prenose majmuni

Majmunske boginje izaziva virus koji pripada porodici Poxviridae virusa. U ovu grupu spadaju virusi koji izazivaju velike i kravlje boginje. Za sada je i dalje nepoznat životinjski prenosilac virusa, ali se sumnja da afrički glodari igraju bitnu ulogu u njegovom širenju.

U prirodi je ovaj virus kod životinja izolovan samo dva puta, a ime "majmunske boginje" duguje prvim zabeležnim slučajevima iz 1958. godine. Tada su dokumentovani slučajevi zaraženih majmuna u laboratorijskim uslovima. Međutim, virus nije prešao sa njih na ljude, niti su majmuni glavni prenosioci bolesti kako bi se pogrešno moglo zaključiti iz imena.

Od pojave prvog zabeleženog slučaja kod ljudi, rasprostranjenost majmuniskih boginja do sada je bila uglavnom ograničena na zemlje centralne i zapadne Afrike, sa žarištem u Demokratskoj Republici Kongo.

Ranije dokumentovani izolovani slučajevi izvan Afrike povezivani su sa međunarodnim putovanjima ili uvezenim životinjama koje su bile prenosioci. Tako je 2003. godine, prvi put na američkom tlu zabeležen slučaj ovih boginja koji je prenesen sa čoveka na psa. Drugi zabeleženi slučajevi van afričkog tla su se desili tokom 2018. godine, nakon što su se dve osobe iz Izraela i Ujedinjenog Kraljevstva vratile iz Nigerije.

Pošto su blisko povezane, naučnici tvrde da vakcina protiv velikih boginja može da pruži zaštitu i od infekcije virusom majmunskih boginja. Međutim, mlađa populacija koja nije zaštićena ovom vrstom vakcine smatra se potencijalnim izvorom zaraze majmunskim boginjama.

Kako se prenose majmunske boginje?

Virus se može preneti kontaktom sa zaraženom osobom, životinjom ili kontaminiranim površinama. Oni svoj put u telo domaćina nalaze preko rane na koži, prilikom udisanja ili kroz sluzokožu u očima, nosu ili ustima. Kao faktor rizika navodi se i konzumacija nedovoljno termički obrađenog mesa.

Istraživači veruju da se prenošenje sa čoveka na čoveka uglavnom odvija prilikom udisanja velikih respiratornih kapljica, pre nego direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima ili indirektnim kontaktom preko odeće zaražene osobe. Do sada su zabeležene jako niske stope prenošenja majmunskih boginja sa čoveka na čoveka.

Međutim, ono što trenutno zabrinjava naučnike je da bi virus mogao da se prenosi na do sada nepoznate načine. Razlog zašto ovo navode je činjenica da se virus do sada prenosio sa afričkog na druge kontinente samo prilikom putovanja. A sada su zabeleženi i slučajevi u kojima osobe nisu imale kontakt sa putnicima iz zemalja Afrike. 

Stoga se ubrzano radi na ispitivanju još potencijalnih načina prenošenja, od kojih neki za sada ostaju ispod radara. Potvrđeno je da se fetus može zaraziti preko majke, a zaražavanje seksualnim putem bi moralo dodatno da se ispita. 

Simptomi majmunskih boginja

Nakon što virus uđe u telo, počinje da se umnožava i širi putem krvotoka. Simptomi se obično pojavljuju posle jedne do dve nedelje nakon infekcije.

Početni simptomi su temperatura, jaka glavobolja, oticanje limfnih čvorova, bol u mišićima i manjak energije. Majmunske boginje takođe izazivaju lezije na koži slične kao kod velikih boginja, ali ovaj podatak ne treba da brine jer je sam tok bolesti obično dosta blaži.

Nakon perioda od jednog do deset dana posle početnih simptoma mogu se pojaviti osipi na ekstremitetima, glavi ili trupu koji se na kraju pretvaraju u plikove ispunjene gnojem. Simptomi obično traju dve do četiri nedelje, a lezije sa kože nestanu za 14 do 21 dan.

Do sada uglavno retke i obično bez smrtnih ishoda, majmunske boginje nisu bile pretnja. Jedan od sojeva prema izveštajima doktora, ima stopu smrtnosti od 10 posto, ali se smatra da trenutni oblik virusa koji je u cirkulaciji ima stopu manju od 1 posto.

Lečenje majmunskih boginja

Lečenje majmunskih boginja prvenstveno je usmereno na ublažavanju simptoma i sprečavanje komplikacija izazvanih sekundarnim bakterijskim infekcijama. Doktori napominju da nema dostupnih tretmana za izlečenje infekcije izazvane majmunskim boginjama. Najbolji način je prevencija i vođenje računa o higijeni ruku.

Neposredni dokazi sugerišu da vakcina protiv velikih boginja može pomoći u prevenciji infekcije majmunskim boginjama i smanjiti ozbiljnost simptoma u čak 85 posto slučajeva. Takođe, utvrđeno je da vakcinacija nakon izlaganja virusu može pomoći u smanjenju šanse za razvijanje težih oblika bolesti.

Međutim trenutni stav naučnika je da se vakcinacija protiv velikih boginja preporučuje samo ljudima koji su bili ili će verovatno biti izloženi ovoj vrsti boginja.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka