Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta kaže genetika - sklonost ka kojim bolestima nasleđujemo od roditelja?

Od roditelja ne nasleđujemo samo fizičke karakteristike - nego i sklonosti ka razvitku određenih bolesti.

 Bolesti koje nasleđujemo od roditelja Izvor: Shutterstock

Od roditelja "dobijamo" po dve kopije svakoga gena, a mutacije određenih gena su glavni okidači za nastanak nasledne bolesti. Prvi na ovom spisku je visok holesterol, kako tvrdi američka genetičarka dr Šivani Nazaret.

"Jedan od 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzročnik porodične hiperholesterolemije - nasledne bolesti srca koja može da bude uzrok preuranjenog srčanog ili moždanog udara", otkriva dr Nazaret i dodaje da oboleli od porodične hiperholesterolemije ne mogu da regulišu holesterol koji se iz tog razloga nagomilava u krvnim sudovima.

Možda će vas interesovati i:

Ona kaže da ne pomažu čak ni rigorozne dijete ni vežbanje jer su u ovom slučaju geni učinili svoje. I dok oba roditelja mogu da budu takozvani krivci za visok holesterol, karcinom dojke nasleđujemo od oca.

Svaki čovek je rođen s genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok ne mutiraju. Ali žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena sa očeve strane, imaju veći rizik od nastanka karcinoma.

Dr Nazaret je objasnila da navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca jer se karcinom dojke retko javlja među njihovom populacijom, dok se isto ne može reći i za žene.

Ako za gubitak kose krivite mušku stranu porodice, grešite. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na hromozomu X, koji muškarci uvek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.

Za dijabetes tipa 2 najčešće je kriv neuredan način života, ali istraživanja pokazuju da čak pet odsto mladih ima znake ove bolesti iako nisu gojazni i redovno vežbaju. I ovde je problem genetska mutacija, pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali "MODY".

Rano prepoznavanje pacijenata sa "MODY" podtipom dijabetesa vrlo je važno jer je njima potrebna drugačija terapija koja može godinama da kontroliše bolest bez pojave komplikacija, kaže dr Nazaret.

Međutim, doživotne komplikacije se javljaju i kod osoba intolerantnih na laktozu. Urođena intolerancija na laktozu je retka bolest prouzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu. Manifestuje se jakom vodenastom dijarejom koja se javlja ubrzo nakon prvog mlečnog obroka (dojenja).

Usled ovog stanja dolazi do velikog gubitka nutrijenata, tako da novorođenče ne napreduje pa se razvijaju dehidriranost, hipoglikemija i acidoza. Nakon uvođenja dijete bez laktoze dijareja prestaje, dete dobija na telesnoj masi, rast i razvoj se normaliziraju. Stanje je doživotno i zahteva trajnu ishranu bez laktoze.

Urođena intolerancija na laktozu se javlja retko oboljenje. Međutim čak 65 odsto odraslih osetilo je probavne smetnje nakon konzumiranje mlečnih proizvoda, tvrdi dr Nazaret i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.

Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti, upozorava ona. Tako da ne bi bilo loše da pribeležite sve bolesti koje su od kojih su bolovali članovi vaše uže i šire porodice i tako prepoznate genetske predispozicije na vreme za neka od ovih stanja.

Ipak, neke od bolesti mogu da ostanu "prikrivene" i tokom nekoliko generacija, pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom.

Nasledne su i dugotrajne glavobolje

Sklonost ka dugotrajnim i teškim glavoboljama popraćenim mučninom nasledna je u čak 70 do 80 odsto slučajeva, tvrdi dr Kejt Henri sa Univerziteta Njujork.

Naučnici su otkrili da gen pod imenom tresk izaziva pojavu migrena, a on se često nasleđuje od roditelja.

Bolesti srca nasleđujemo od majke

Ako je vaša majka imala probleme sa srcem, imate 20 odsto veću verovatnoću da ćete ih imati i vi, kako tvrde rezultati četiri odvojene studije.

Način na koji infarkt majke u mlađim godinama utiče na nas, nije u potpunosti razjašnjen. Ali je očigledan prema tvrdnjama stručnjaka. Međutim, spisak se ovde ne završava.

Nismo pošteđeni ni psihičkih bolesti

Oko 10 odsto iznosi verovatnoća da ćete naslediti sklonost ka nekoj vrsti depresije, otkrio je američki Institut za mentalno zdravlje.

Stručnjaci objašnjavaju da je depresija samo jedna od psihičkih bolesti koje su nasledne, pored bipolarnog poremećaja i šizofrenije, a prenosi 24sata.hr.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka