Zašto se budimo pre nego što zazvoni budilnik? Nauka rešava misteriju

Sigurno vam se nekad desilo da se probudite par minuta pre nego što će to umesto vas da uradi budilnik. I nekako uvek ste se pitali odakle vam ta supermoć, nauka vam daje odgovor ko je krivac za to.

Taj skup nerava određuje kada se osećate pospano, a kada se osećate budno. Kontroliše vaš krvni pritisak, telesnu temperaturu i osećaj za vreme. Ono pretvara vaše telo u fino podešenu mašinu.

Ta mašina voli predvidivost. Vaše telo je najefikasnije kada postoji rutina koju treba da sledi. Dakle, ako idete da spavate u isto vreme svake večeri i budite se u isto vreme svako jutro, vaše telo "pamti" to ponašanje, prenose Novosti. 

Vaš ciklus spavanja i buđenja reguliše protein koji se zove PER. Nivo proteina raste i opada svaki dan, dostižući vrhunac uveče, a onda noću naglo opada. Kada su nivoi PER niski, vaš krvni pritisak pada, otkucaji srca se usporavaju, a razmišljanje postaje maglovito. Postajete pospani.

Ako pratite rutinu spavanja – budite se u isto vreme svakog dana – vaše telo uči da poveća nivoe PER na vreme za alarm. Otprilike sat vremena pre nego što bi trebalo da se probudite, nivoi PER rastu (zajedno sa telesnom temperaturom i krvnim pritiskom). Da biste se pripremili za stres izazvan buđenjem, vaše telo oslobađa koktel hormona. Postepeno, vaš san postaje sve lakši i lakši.

Iz tog razloga se budite pre alarma.

Vaše telo ne voli budilnik, jer mu je stresan i uništava njegov naporan rad. Pobeđuje svrhu postepenog buđenja. Dakle, da ne bi bilo ometano, vaše telo čini nešto neverovatno: počinje da povećava PER i hormone stresa ranije uveče. Vaše telo dobija prednost, tako da proces buđenja nije prekinut. Toliko je precizan da se vaši kapci otvaraju nekoliko minuta - možda čak i sekundi - pre nego što se alarm oglasi.

Postoje dokazi da se i sami možete probuditi na vreme. Naučnici za spavanje sa nemačkog Univerziteta u Lubeku zatražili su od 15 volontera da spavaju u njihovoj laboratoriji tri noći. Jedne noći, grupi je rečeno da će se probuditi u 6 ujutro, dok je druge noći grupi rečeno da će se probuditi u 9 sati ujutro.

I rezultati su bili zapanjujući. U danima kada su spavačima govorili da će se probuditi rano, njihovi hormoni stresa su se povećavali u 4:30 ujutro, kao da su očekivali rano jutro. Kada je spavačima rečeno da će se probuditi u 9 ujutro, njihovi hormoni stresa se nisu povećali - i probudili su se pospaniji.

"Drugim rečima, naša tela beleže vreme za koje se nadamo da ćemo započeti dan i postepeno nas pripremaju za svest", piše Džef Hau.

Uzgred, ako se ne probudite pre alarma, verovatno ne spavate dovoljno - ili ne spavate po doslednom rasporedu. Buđenje u različito vreme radnim danima i vikendom može brzo da vam pokvari biološki sat. Bez ikakve doslednosti, vaše telo možda neće znati kada da ustane. Dakle, kada vaš alarm počne da se oglašava, osećate se ošamućeno i mrzovoljno.