Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta je afazija i kako se razvija?

Autor Aphasie International

Ne postoje dve osobe sa identičnom manifestacijom afazije: afazija je specifična u svakom pojedinom slučaju.

 Usta žene Izvor: Shutterstock

Sva ljudska bića upotrebljavaju jezik. Razgovarati, naći prave reči, razumeti, čitati, pisati, gestikulirati - sve to podrazumeva jezik. Ako usled povrede mozga jedna ili vise komponenti jezikа u upotrebi prestane da funkcioniše, nastupa afazija.

Afazija (a=ne, fazija=govor) znači nemogućnost da se kaže ono što se hoće reći. Drugim rečima, osoba sa afazijom ne može više da se koristi jezikom kao pre bolesti. Osim jezičkog poremećaja, u afaziji se pojavljuju i sledeći problemi sa: svesnim delovanjem doživljavanjem sredine koncentracijom, preduzimanjem inicijative, i pamćenjem.

Možda će vas zanimati i:

Osobe s afazijom više ne mogu da obavljaju dve stvari u isto vreme. Mnogi ljudi osećaju frustraciju kada putuju u inostranstvo jer ne mogu jasno da kažu ono što bi hteli, ili ne mogu da razumeju šta drugi oko njih govore. Čak i u zemljama čije smo jezike dobro savladali, ovo se iskustvo može javiti u situacijama kao kada na primer posetimo lekara. U zemljama čije jezike govorimo lošije, naše sposobnosti za komunikaciju sa lokalnim stanovništvom su znatno smanjene, i često čak ne uspemo ni da naručimo jelo koje bismo želeli. Osobe koje pate od afazije imaju ovakva iskustva svakodnevno.

Dakle, afazija je jezički poremećaj. Ne postoje dve osobe sa identičnom manifestacijom afazije: afazija je specifična u svakom pojedinom slučaju. Težina i obim afazije zavise, između ostalog, od mesta i težine oštećenja mozga, ranije jezičke kompetencije, i od tipa ličnosti bolesnika.

Neke osobe sa afazijom mogu dobro razumeti jezik, ali imaju problema u nalaženju pravih reči ili u sklapanju rečenica. Drugi pak govore mnogo, ali ono što kažu ili nije uopšte ili je teško razumljivo; oni imaju velike probleme sa razumevanjem jezika. U većini slučajeva, osobe sa afazijom su negde u sredini između ove dve krajnosti. Važno je imati na umu da su intelektualne sposobnosti u osoba sa afazijom očuvane!

Gotovo u svakom razvoju afazije postoji i spontani oporavak jezika. Do potpunog oporavka dolazi retko ili gotovo nikad. Ipak, upornim vežbanjem, i uz dosta truda i istrajnosti, napredak je moguć.

Razvoj afazije

Afazija nastaje usled povrede mozga. Najčešće je poreklo takve povrede vaskularni poremećaj. On se često zove moždani udar, infarkt,
ili apopleksija. Medicinski naziv je CVA: Cerebral (moždani) Vascular (vaskularni) Accident (udar). Ostali uzroci afazije su na primer trauma (povrede glave kao u saobraćajnom udesu) ili tumor mozga.

Da bi mozak funkcionisao, potrebni su kiseonik i glukoza. Kada se cirkulacija krvi u nekom delu mozga poremeti, bilo usled moždanog udara bilo usled nekog drugog oštećenja mozga, ćelije mozga na tom mestu odumru. Razni delovi mozga imaju različite funkcije. Kod većine ljudi oblasti mozga koje su povezane sa upotrebom jezika nalaze se u levoj hemisferi. Kada se povrede ove oblasti, nastupa afazija.

Koji se dodatni problemi javljaju u afaziji?

Redak je slučaj da neko ima 'samo' afaziju. Uz jezičke oblasti često su povređeni i drugi delovi mozga. Tako se kao dodatni problemi u afaziji još javljuju:

– hemiplegija (hemi = pola, plegija = paraliza). Obično je u osoba sa afazijom hemiplegična desna strana tela. Rad mišića na strani tela zahvaćenoj hemiplegijom je poremećen, što onda utiče na opšti rad mišića.

– Gubitak vida u jednoj strani vidnog polja (hemianopsia, hemi=pola, opsia= videti). U većini slučajeva, osoba može da vidi sve što se nalazi u vidnom polju one strane tela koja je zdrava, ali ne vidi stvari koje su u vidnom polju strane tela zahvaćene poremećajem.

– Često ne znaju kako da izvrše neku radnju (apraxia, a=ne, praxis=izvesti). Jednostavne radnje kao što je oblačenje, jedenje i pijenje
mogu odjednom da postanu neizvedive kao ‘svesne’ radnje. Na primer, neko ko pati od apraksije ne zna kako da ugasi sveću (svesna radnja), iako će automatski ugasiti šibicu koja mu dogoreva u ruci i može ga izgoreti (nesvesna radnja).

– Problemi sa jedenjem, pijenjem i gutanjem (dysphagia, dys=loše, phagia=gutanje). Usled povreda mozga mišići biventera i gutanja
mogu biti zahvaćeni. To može otežati jedenje i pijenje. Usled paralize i gubitka osećaja u delu lica, može se desiti da saliva curi nekontrolisano iz ugla usta.

– Problemi sa pamćenjem. Jezik ima veliku ulogu u pamćenju. Usled jezičkih problema, pamćenje može biti oslabljeno. Zato uvek zapišite nekoliko reči kao podsetnik; to će olakšati osobi s afazijom da se priseti stvari.

– Razlika u reakciji. Afazija može u velikoj meri promeniti način reagovanja na događaje. To je zbog otežane kontrole emocija. U nekim
slučajevima osobe s afazijom će se smejati i plakati mnogo češće nego pre bolesti. Čak je moguće da će im prestanak plakanja ili smejanja takođe biti znatno teži sada nego pre nastupa afazije.

– Epilepsija. U toku oporavka mozga od povrede, formira se ožiljak. Ponekad taj ožiljak može da izazove takoreći ‘kratki spoj’ u mozgu.
Tada se javlja konvulzija tela, česti su problemi sa disanjem, pa čak i gubitak svesti. Iako epileptička epizoda traje svega nekoliko minuta,
ona nastupa neočekivano i izaziva veliki strah u osobe kod koje se javlja kao i kod njene porodice.

Ovaj popis nipošto ne predstavlja detaljnu listu dodatnih problema u afaziji. Simptomi afazije i dodatne posledice su jedinstveni za svako ljudsko biće. Svaki od gore navedenih problema može ali ne mora da se pojavi u kombinaciji sa afazijom.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka