Kreirano najstarije porodično stablo na svetu pomoću drevne DNK

Naučnici su sastavili najstarije porodično stablo na svetu pomoću DNK izvučenog iz ljudskih kostiju sahranjenih u grobnici staroj 5.700 godina u Kotsvoldsu u Velikoj Britaniji.

Većina pronađenih u grobnici potiču od četiri žene koje su sve imale decu sa istim muškarcem.

Pravo korišćenja grobnice zasnivalo se na poreklu od jednog čoveka.

Ljudi su sahranjivani u različitim delovima grobnice na osnovu srodstva sa majkom iz prve generacije.

Ovo sugeriše da su žene prve generacije imale značajno mesto u društvu i sećanjima ove zajednice. Neolitska grobnica ima dve komore u obliku slova L, jednu okrenutu ka severu, a drugu prema jugu.

"Dve žene i sva njihova deca su u južnoj komori – a onda i njihova deca do pete generacije", objasnio je koautor studije prof. Dejvid Rajh, sa Harvardske medicinske škole u ​​Bostonu (SAD) koji je predvodio istraživanje grobnica, prenosi BBC.

"Druge dve žene i njihova deca su sahranjivani u severnoj komori – iako neki od njih prelaze i u južnu komoru, verovato jer se severna komora popunjavala".

Dr Kris Fauler sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji, prvi autor i vodeći arheolog studije, rekao je: "Ovo istraživanje ima širi značaj jer može da nam pomogne u analizi drugih neolitskih grobnica. Može da nam pomogne da shvatimo kako je srodstvo uticalo na položaj grobova u tim grobnicama."

Grobnica datira iz važnog perioda, neposredno nakon što je u Britaniju uvedena poljoprivreda od strane ljudi čiji su se preci - nekoliko hiljada godina ranije - proširili Evropom iz Anadolije (moderna Turska) i Egejskog mora.

"Nadajmo se da će ovo biti prva od mnogih takvih studija", rekao je profesor.

Izvor: Newcastle University

Nestale žene

U grobnici su sahranjene i dve žene iz porodice koje su umrle u detinjstvu, ali je primetno potpuno odsustvo odraslih ćerki što sugeriše da su njihovi posmrtni ostaci bili smešteni ili u grobnice partnera sa kojima su imale decu, ili negde drugde.

"Postoje 'nestale' žene. Dakle, pitanje je – ako su se muškarci i žene rađali približno istom stopom – gde su onda ćerke. To je misterija", rekao je profesor Rajh.

"Da li su ljudi tada kremirani? Da li se ljudi sahranjivali na različite načine u prirodi ili vidimo samo one koji su imali određeni društveni status?"

Dok grobnica daje dokaze poliginije - kada muškarci imaju decu sa više žena - ona ​​takođe pokazuje da je poliandrija bila široko rasprostranjena, odnosno da su žene imale decu sa više muškaraca.

Različite žene koje su imale decu sa jednim muškarcem obično nisu bile u srodstvu jedna sa drugom. U slučajevima kada su se žene imale decu sa više muškaraca, ti muškarci su obično bili bliski rođaci.

Injigo Olalde, sa Univerziteta Baskija u Španiji, koji je bio vodeći genetičar studije, rekao je: "Odlično očuvana DNK u kostima ljudi iz grobnice i korišćenje najnovijih tehnologija, omogućilo nam je da rekonstruišemo porodično stablo. Mi ga sada analiziramo da bismo razumeli više o društvenoj strukturi ovih drevnih grupa."

Studija je objavljena u recenziranom časopisu Nature.