Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istraživanje potvrdilo ono što mnogu unuci već znaju! Prvi naučni pogled na to kako funkcioniše mozak bake

Prva naučna studija koja je ispitivala funkciju mozga baka sugeriše da su bake možda emocionalno više vezane za unuke nego za svoje sinove i ćerke.

baka-i-unuka_1112166590.jpg Izvor: Shutterstock

Nova studija objavljena u Proceedings of the Royal Society B prva je koja je pružila neuronski snimak ove bliske međugeneracijske veze.

Od 1960-ih, istraživači su tvrdili da je jedan od razloga zašto žene duže žive, decenijama po prestanku reproduktivnog perioda, taj što su evolucijski prilagođene da pomažu svojim unucima da prežive, kroz fizičku podršku koju im pružaju – kako kaže poznata "hipoteza o baki".

Noviji dokazi sugerišu da su dobrobit dece i njihov obrazovni učinak takođe podstaknuti prisustvom angažovanih baka i deda.

Možda će vas zanimati i:

Kako reaguje mozak baka

Kako bi bolje razumeli biološke osnove ove veze i proverili pomenutu hipotezu, profesor Džejms Rajling, antropolog sa Univerziteta u Atlanti, i njegovi saradnici odabrali su 50 žena koje imaju najmanje jedno biološko unuče starosti između tri i 12 godina i pomoću snimaka funkcionalne magnetne rezonance skenirali mozgove ovih žena dok su gledale fotografije unučića, a zatim fotografije svoje dece i na kraju slike nepoznatog deteta i nepoznate odrasle osobe.

"Ono što zaista upada u oči je aktivacija u delovima mozga povezanim sa emocionalnom empatijom", naglašava Riling. "To sugeriše da bake jako dobro saosećaju sa svojim unucima kada su sa njima u interakciji. Ako se unuče smeje, one osećaju radost. Ako unuče plače, one osećaju dečji bol i nevolju".

Suprotno ovome, kada su bakama prikazane fotografije njihove odrasle dece, došlo je do snažnije aktivacije područja mozga koji su povezani sa kognitivnom empatijom, odnosno pokušajima da se razume šta neka osoba misli ili oseća i zašto, ali sa mnogo manje emocionalnog angažmana.

To je, kako dodaje provesor Rajling, možda povezano i sa "slatkim" izgledom dece, što je svojstveno potomcima mnogih vrsta s namerom da se podstakne brižnost odraslih jedinki.

Ovo bi možda moglo pomoći da se objasni iskustvo koje mnoga odrasla deca imaju kada vide reakciju svojih roditelja koji su mnogo više uzbuđeni što vide svoje unuke nego njih.

"Mala deca su verovatno razvila sposobnost da mogu da manipulišu ne samo mozgom majke, već i mozgom bake i majke. Odraslo dete nema isti taj 'slatki faktor', tako da možda neće dobiti isti emocionalni odgovor", napominje Rajling.

Mozak bake bolje reaguje od očevog

Suprotno drugim vrstama, ljudi su "kooperativni odgajivači", što znači da se majkama pomaže u podizanju potomstva.

Ovaj fenomen je uočen i kod nekih drugih vrsta, poput slonova, a primećen je i kod orki, koje poput ljudi, ali suprotno od velike većine drugih sisara, takođe prolaze kroz menopauzu.

"Ovo je prvi pravi pogled na to kako funkcioniše mozak bake", kaže Rajling, napominjući da se ovakve studije na starijim osobama sprovode uglavnom zbog proučavanja nekih neuroloških bolesti, poput Alchajmerove.

Bake koje su učestvovale u istraživanju sa područja Atlante i Džordžije bile su različitih rasa i ekonomskog statusa, a bile su u obavezi i da popune određene upitnike.

Pokazalo se da su one bake koje su izrazile veću želju da budu uključene u brigu o unucima imale i snažniju aktivnost u delovima mozga odgovornim za motivaciju.

Upoređujući rezultate ove studije sa rezultatima ranijeg istraživanja obavljenog na očevima, Rajling je otkrio da se kod baka snažnije aktiviraju područja mozga povezana sa emocionalnom empatijom i motivacijom.

Međutim, profesor naglašava da je nalaz samo statistički prosek i da nije nužno primenjiv na svakog pojedinca.

Rajling je takođe i intervjuisao svaku od svojih ispitanica kako bi stekao utisak o izazovima i dražima brige o unucima.

"Najveći izazov predstavljaju razlike u mišljenju koje imaju sa roditeljima u pogledu načina podizanja unuka i stalne borbe da se uzdrže od toga", objašnjava istraživač.

Mnoge bake su rekle kako žele da budu prisutnije jer više nemaju vremenski i finansijski pritisak sa kojim su morale da se bore dok su podizale svoju decu.

"Mnoge su čak izjavile da više uživaju u ulozi bake nego što su uspele da uživaju u ulozi majke", zaključuje profesor Rajling.

Dobijeni rezultati, takođe, podupiru pretpostavku da možda postoji globalni sistem nege u mozgu koji se aktivira kod majki (koje su ispitivane u odvojenim studijama), očeva i baka. Rajling se sada nada da će proučiti dede i druge pružaoce usluga brige o deci da bi video kako se oni uklapaju u ovu sliku.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka