Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Medicina i Psihologija

Važno za svetsku nauku, ali i zastrašujuće: Naučnici potvrdili da su ukrstili majmuna i čoveka

Naučnici potvrdili ono o čemu je pisano pre dve godine - da su stvoreni embrioni majmuna koji sadrže ljudske ćelije.

Izvor: Foto: Shutterstock

Embrion majmuna koji sadrži ćelije čoveka stvoren je u laboratoriji, potvrdili su naučnici koji su izveli taj eksperiment. Ovaj embrion koji ima ćelije od dve ili više individua, a u ovom slučaju dve različite vrste, dugorepog makakija i čoveka, poznat je kao himera.

Povezane vesti

Povezane vesti

Ranije su naučnici ukrštali ljudske ćelije sa embrionima svinja i ovce, kako bi, prema njihovim tvrdnjama, istraživali mogućnost uzgajanja ljudskih organa za presađivanje unutar životinja.

Sada je potvrđeno ono o čemu je pisano pre dve godine, da su stvoreni embrioni majmuna koji sadrže ljudske ćelije, a otkriveno je čak i da su te ćelije preživele i mogle su da se umnožavaju, piše Gardijan, a prenosiSputnik.

Kako su naučnici, predvođeni Huanom Karlosom Ispizuom Belmonteom sa američkog Univerzitata Solk, naveli u radu objavljenom u časopisu Sel, rezultati njihovog rada "daju novi uvid u načine komunikacije među ćelijama različitih vrsta", što bi "moglo da pomogne u stvaranju himera sa vrstama koje su nam manje bliske".

"Ovi rezultati mogu pomoći i u boljem razumevanju ranog razvoja ljudske vrste i primata", navode naučnici.

Ova studija potvrdila je ono što je već ranije pisano, a španski El Pais je pre dve godine objavio da je tim istraživača koje je predvodio Ispizua Belmonte stvorio majmunsko-ljudske himere

U studiji se navodi da su naučnici uzeli speficične ćelije ljudskog fetusa poznate kao fibroblasti i reprogramirali ih da postanu matične ćelije. Potom su ih ubrizgali u 132 embriona dugorepog makakija, šest dana posle oplodnje.

Reč himera u grčkoj mitologiji označava zver koja je delom lav, delom koza i delom zmija.

"Ubrizgano je 25 ljudskih ćelija i u proseku smo uočili četiri odsto ljudskih ćelija u epiblastu majmuna", rekao je dr Džun Vu sa Univerziteta Teksas.

Embrioni su se razvijali u petrijevim šoljama i uništeni su 19 dana pošto su u njih ubačene ljudske matične ćelije.

Istraživanjem je utvrđeno da je u svim embrionima broj ljudskih ćelija postepeno opadao, iako su se one razvijale i umnožavale.

"Demonstrirali smo da su ljudske matične ćelije preživele i da su generisale nove ćelije, kao što se i inače dešava dok se embrion primata razvija i stvara sloj ćelija koji vodi do razvoja organa", rekao je Belmonte.

Takođe, naveli su da su uočene razlike u interakciji ljudskih i majmunskih ćelija u himerama u odnosu da interakciju ćelija u embrionima gde nije bilo ljudskih ćelija.

Zabrinutost među drugim naučnicima

Ovaj eksperiment izazvao je zabrinutost među drugim naučnicima. Tako je Julian Savulesku, direktor jednog od centara za naučnu etiku pri Univerzitetu Oksford, naveo da su ovim eksperimentom naučnici "otvorili Pandorinu kutiju za himere ljudi i životinja".

"Ovi embrioni su uništeni 20 dana posle stvaranja, ali je samo pitanje vremena kada će slične himere biti u potpunosti razvijene, možda i kao izvor organa za ljude", rekao je on. Dodao je da to otvara velika moralna pitanja, jer bi "eksperimenti na živim himerama, ili vađenje organa iz njih" bili sporni pre nego što se prouči njihov mentalni kapacitet.

"Ono što izgleda kao neljudska životinja, mentalno može biti blisko čoveku", rekao je on.

Kako je ranije za Sputnjik rekao Artjom Elmuratov, jedan od direktora ruskog Medicinsko-genetičkog centra Genotek, ovakvi eksperimenti su važni za svetsku nauku, jer ovakva istraživanja, teoretski, u budućnosti mogu da reše problem stvaranja organa za ljude ili životinje, ali je dodao da su ovakvi eksperimenti istovremeno i zastrašujući.

"Postoji opasnost da neki fragment genoma dospe u ćelije mozga, a nakon toga, to više ne bi bio mozak majmuna. Kako bi se potom odnosili prema njemu — kao prema čoveku ili kao prema majmunu? Istovremeno, neophodno je stvarati i pronalaziti organe kako bi se lečili ljudi koji boluju od teških bolesti. Pitanje nije nimalo jednostavno — postoji želja da se pomogne, ali je bitno da se ne našteti ni životinjama, ni ljudima", istakao je ovaj ruski naučnik.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka