Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta znamo o vakcinama protiv virusa korona?

Vakcine koje jesu ili će u narednom periodu potencijalno biti dostupne u Srbiji su Fajzer-Biontek, Sputnik V, AstraZeneka/Oksford, Sinofarm i Moderna.

 Izvor: Foto: Profimedia

Vakcinacija u Srbiji je zvanično počela 24. decembra, a pre nekoliko dana počelo je i dobrovoljno prijavljivanje preko portala e-uprave, pilikom kog građani sami navedu za koju vakcinu žele da prime.

Povezane vesti

Povezane vesti

Vakcine koje jesu ili će u narednom periodu potencijalno biti dostupne u Srbiji su Fajzer-Biontek, Sputnik V, AstraZeneka/Oksford, Sinofarm i Moderna.

Šta znamo o tim vakcinama?

Fajzer-Biontek Vakcina

Fajzer-Biontek odnosno Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine je, prema dosadašnjim podacima koji su dobijeni tokom kliničkih ispitivanja, efikasna 95 posto.

Razvijena uz pomoć genetskog koda virusa koji se ubrizga u telo koje potom razvija antitela i T-ćelije i čuva se na -70 stepeni celzijusa.

Ova vakcina se primenjuje kao serija od dve doze, sa razmakom od 3 nedelje između doza, primenom u mišić.

Šta sadrži Fajzer-Biontek vakcina?

Kako piše u Informatoru koji je dostupan na srpskom jeziku Fajzer-Biontek vakcina sadrži sledeće supstance: iRNK, lipide ((4- hidroksibutil)azanedil))bis(heksan-6,1-diil)bis(2-heksildekanoat), 2[(polietilenglikol)-2000]- N, N-ditetradecilacetamid, 1,2- distearoil-sn-glicero -3-fosfokolin, i holesterol), kalijum hlorid, kalijum-dihidrogenfosfat, natrijum-hlorid, dinatrijum-fosfat, dihidrat i saharozu.

Ko ne sme da primi Fajzer-Biontek vakcinu?

Ne smete da primite Fajzer-Biontek vakcinu ako ste imali:

- tešku alergijsku reakciju nakon prethodne doze ove vakcine

- tešku alergijsku reakciju na bilo koju komponentu ove vakcine.

Fajzer-Biontek fakcina odobrena je od strane FDA za primenu na osnovu Dozvole za hitnu upotrebu (EUA) u cilju prevencije bolesti COVID 19 kod osoba uzrasta 16 godina i starijih.

Trajanje zaštite protiv bolesti COVID-19 je trenutno nepoznato.

Sputnjik V

Sputnjik V, prva registrovana vakcina na svetu protiv novog virusa korona, efikasna je 92 posto. 

Kako piše na zvaničnom sajtu Sputnjik V vakcine, sastoji se od dve potpuno različite injekcije koje koriste različite "vektore" ili nosioce korona virusa. Vektori funkcionišu kao "nosači" koji mogu da unesu genetski materijal drugog virusa u ćeliju. 

Sputnjik V vakcina koristi adenoviruse, vrstu virusa koja kod ljudi izaziva generalno blage bolesti, piše dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog, za online publikaciju "Nauka u Srbiji". Iz tih adenovirusa je izbačen normalan sadržaj, tako da ne mogu da se razmnožavaju, i kada inficiraju ljudsku ćeliju u njoj proizvode samo komadiće koronavirusnih proteina.

Proces je sledeći: sa vakcinom, adenovirus uđe u organizam, izazove lokalnu infekciju, i uzbuni imuni sistem — koji onda dođe i proizvede antitela za napad na te delove koronavirusa. Kasnije, u slučaju infekcije stvarnim koronavirusom, imuni sistem već zna kako da ga prepozna. Veliki problem za ovakve vakcine je što su svi ljudi izloženi raznim adenovirusima od detinjstva, tako da svi imamo makar delimičnu otpornost. Zbog toga, naš imuni sistem može da uništi deo virusa iz vakcine pre nego što uspeju da naprave tu lokalnu infekciju (što samim time spreči i nastanak imuniteta prema koronavirusu).

U izveštaju koji je objavio medicinski časopis Lanset navedeno je da su svi učesnici razvili antitela za borbu protiv virusa i da nisu imali ozbiljnih neželjenih efekata.

Iako je ova vakcina u upotrebi u Rusiji i još nekim zemljama, poput Srbije, nju još nije odobrila Evropska agencija za lekove.

AstraZeneka/Oksford

AstraZeneka/Oksford je efikasna od 62 do 90 posto, vektorska je kao i Sputnik V, odnsono napravljena pomoću genetski modifikovanog virusa. Čuva se u frižideru.

Genetski modifikovan virus koji sadrži ova vakcina, korišćen je da se imunizuju šimpanze. Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo sheme korona virusa - spajk protein ili protein šiljka.

Kada se ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein virusa korona, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Vakcina sprečava infekciju samo oko 60 odsto, ali izgleda da kod skoro svih sprečava nastanak teškog oblika bolesti, piše dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog, za online publikaciju "Nauka u Srbiji".

Nusefekti su slični sa Fajzer-Biontek vakcinom.

Četiri smrti bilo je ukupno u njihovim istraživanjima iz razloga nevezanih za Kovid-19  — tri u kontrolnoj grupi, jedna među vakcinisanima. Sve smrti od Kovid-19 su bile u placebo grupi, kao i sve hospitalizacije. Stvar o kojoj ima mnogo priče je transverzni mijelitis, ozbiljan autoimuni poremećaj nerava. U ovoj studiji je bilo tri slučaja dotične bolesti, jedan u kontrolnoj grupi i dva u vakcinisanoj. Ali, jedan od slučajeva iz vakcinisane grupe je već pre vakcinacije imao (neprijavljenu) multiplu sklerozu, što ga eliminiše.

Moderna

Moderna je efikasna 94,5 posto, RNK deo genetskog koda virusa. Čuva se na -20 stepeni do šest meseci.

Razvijena uz pomoć genetskog koda virusa koji se ubrizga u telo koje potom razvija antitela i T-ćelije.

Vakcina se prima u dve doze, u razmaku od četiri nedelje.

Sinofarm

Sinofarm je vakcina koju su napravili kineski naučnici. Njena efikasnost je 79,3 posto, a sačinjena je od umrtvljenog virusa. Čuva se u frižideru.

U ovu vakcinu je ubačen ceo virus koji je dovoljno mrtav da ne izazove bolest, ali dovoljno imunogen da probudi imuni sistem.

Daje se u dve doze, u razmaku od 28 dana.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Pogledajte i:

Iz vrha vlasti Francuske i Velike Britanije došli su saveti o (ne)uzimanju određenih vrsta lekova za ublažavanje simptoma novog virusa korona. Šta na to kaže nauka?
Izvor: YouTube

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka