Što pre, to bolje: Zbog čega je važno rano obrazovanje?

21.04.2020 14:15

Obrazovanje stečeno u ranom detinjstvu često oblikuje životne mogućnosti.

Izvor: Foto: Shutterstock

Opšte poznata stvar je da rano obrazovanje jača kognitivne, karakterne i socijalne veštine. Uticaj obrazovanja u ranom detinjstvu pokazuje se kao očigledan kod tinejdžera: 15-godišnjaci koji su pohađali predškolsku ustanovu u trajanju od jedne godine ili više, u programu OECD-a za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) postizali su bolje rezultate.

Obrazovanje u ranom detinjstvu takođe ima šire društvene koristi: povećava verovatnoću zdravijeg stila života, snižava stopu kriminala i smanjuje ukupne društvene troškove siromaštva i nejednakosti. Prema nekim istraživanjima i procenama čak povećava i buduće prihode: pokazalo se da programi punog obrazovanja i predškolskog obrazovanja od rođenja do pete godine povećavaju buduću zaradu za decu iz porodica sa nižim prihodima za čak 26 odsto.

Obrazovanje u ranom detinjstvu takođe može da ublaži polnu nejednakost tako što će omogući ti majkama da se vrate na posao i podrže budžet domać instva sa drugim primanjima. U većini zemalja učešće žena na tržištu rada jasno je povezano sa starošću njihove dece. Širom Evrope, oko 20 odsto žena navodi porodične obaveze kao glavni razlog nezaposlenja; nedostatak dostupne usluge pružanja nege za malu decu navode kao glavni razlog.

Obrazovanje u ranom detinjstvu može postaviti temelje za kasniji uspeh u životu u pogledu obrazovanja, blagostanja, zapošljivosti i socijalne integracije. Ovo još više važi za decu iz manje razvijenih sredina.

Ulaganje u predškolsko obrazovanje jedna je od retkih politika koja je ujedno i socijalno pravedna - jer povećava jednake mogućnosti i socijalnu mobilnost - i ekonomski je efikasna, jer podstiče veštine i produktivnost. Svakako, sve ove prednosti uslovljene su kvalitetom obrazovanja. Sažeto, to je sadržaj obimne i revolucionarne studije Nobelovca Džejmsa Hekmana, profesora ekonomije na Univerzitetu u Čikagu. Studija je sprovedena u saradnji sa stručnjacima iz oblasti psihologije, sociologije, neuronaučnicima i statističarima.

Hekman jasno ističe da svakom detetu treba kvalitetno obrazovanje u detinjstvu. Ono ne sme da zavisi od toga da li dete potiče iz siromašne porodice ili porodice koja se tretira kao bogata. Rezultati studije prikupljeni u biomedicinske svrhe pokazuju potencijal za učenje u ranim programima o sprečavanju određenih bolesti koji automatski promovišu zdravlje u srednjem dobu. Saglasno istaknutim Hekmanovim istraživanjima, rano obrazovanje može da doprinese prevazilaženju jaza između bogatih i siromašnih, jačanju zdravstvenih, društveno-emocionalnih veština kod dece.

Prema podacima Fondacije "Novak Đoković" u Srbiji trenutno živi oko 180.000 dece uzrasta od 3 do 5 godina i nema svako dete pristup predškolskom obrazovanju. To dovodi do razočaravajućeg podatka da čak oko 90.000 dece ostaje bez mogućnosti da im se pruži rano obrazovanje. Pored porodice i kućnog okruženja u razvoju dece, pristup kvalitetnim edukativnim programima u vrtićima od velike je važnosti kako bi deca stekla osnovne društveno-emocionalne, kognitivne i jezičke veštine koje su im potrebne za kasniji uspeh u školi i dalje akademsko obrazovanje, na kraju i za uspeh u životu.

Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine postavila je za cilj da obuhvat dece uzrasta od 3 do 5,5 godina bude 75 odsto. Ipak, poslednji dostupni podaci o obuhvatu dece uzrasta 3 do 5 godina predškolskim obrazovanjem u Srbiji ukazuju da je potrebno još raditi na zadatom cilju i da obuhvat iznosi nešto više od 50 odsto.

Prema saopštenju za medije Svetske banke iz februara 2017. godine, Srbija se pridružila ostalim vodećim zemljama sveta koje su posvećene ranom obrazovanju dece, finansirajući određene projekte i aktivnosti, doprinoseći stvaranju uslova za bolji razvoj i uspeh dece.

Potrebno je održavati inicijativu i permanentno ulagati u izgradnju novih objekta u kojima će deci moći da se pruži kvalitetno detinjstvo i rano obrazovanje, koje će kod njih razviti socijalizaciju, ljubav prema učenju, ljubav prema drugovima i drugaricama, prema okruženju, naučiti ih novim iskustvima, samopoštovanju i samopouzdanju. A sve to u celini imaće velike i značajne pozitivne ishode na celokupno društvo.