Iako deluje da neke grupe ljudi oboljevaju više od drugih, činjenica je da se muškarci, žene i deca podjednako često inficiraju korona virusom, međutim, razlikaje u tome kako ga podnose i koje su posledice.
Prvi slučajevi virusa korona prijavljeni su u Kini 31. decembra 2019. godine, a do 7. januara je virus već bio identifikovan. Od tada, prema najnovijim podacima, virusom COVID-19 zaraženo je preko 120 hiljada ljudi, od kojih je skoro 5.000 preminulo, ali se gotovo 70.000 njih uspešno oporavilo.
Situacija u Kini se polako smiruje, u Vuhanu, žarištu virusa, ključne industrije nastavljaju sa radom, privremen bolnice se zatvaraju, a radnicima javnog prevoza, medicinskog snabdevanja i svakodnevnih potrepština biće dozvoljeno da se vrate na posao.
U Evropi, trenutno je najkritičnije stanje u Italiji, dok je u Srbiji trenutno zaražena 31 odoba.
Prema prognozama Kristijana Dorstena, glavnog virusologa berlinske klinike "Charité", epidemija će nastaviti da se širi, a procena je da će se čak dve trećine stanovništva zaraziti koronom, ali će u najvećem broju slučajeva biti reč o blažim infekcijama, piše Mondo.
Prema analizi koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sprovela u Kini, od samog početka širenja virusa najugroženije su starije osobe, od 65 godina pa naviše, pogotovo one sa hroničnim oboljenjima. Iako deluje da neke grupe ljudi oboljevaju više od drugih, činjenica je da se muškarci, žene i deca podjednako često inficiraju korona virusom, međutim, razlikaje u tome kako ga podnose i koje su posledice.
Povezane vesti
-
Medicina i Psihologija |
12. Mar 2020.
Zdravstvena stanja koja korona virus čine ozbiljnijim
Zašto su muškarci ugroženiji od žena?
Prema navodima SZO, muškarci daleko češće obolevaju od korone nego žene, što su pokazale statistike iz Kine. Stopa smrtnosti među muškarcima sredinom januara je bila 2,8 posto, a među ženama 1,7 posto. Slično je bilo i 2003. za vreme epidemije SARS-a u Hongkongu, a pripadnici jačeg pola češće oboljevaju i od gripa u odnosu na žene, pokazuju statistike.
Zašto je to tako? Jednostavno, žene imaju jači imunitet i to zahvaljujući estrogenu. Ovaj ženski hormon podstiče rad imunološkog sistema i snažno deluje protiv infekcija. S druge starne, muški hormon testosteron blokira imunološki sistem.
Pored toga, važnu ulogu ima i genetika. Nemački molekularni biolog kaže da su geni koji su relevantni za imunološko stanje organizma, koji su odgovorni za otkrivanje izazivača bolesti, kodirani na X-hromozomu. Pošto žene imaju dva X-hromozoma, a muškarci samo jedan, jasno je na čijoj strani je prednost.
Ništa manje bitan razlog nisu i razlike u načinu života između muškaraca i žena. Nije tajna da muškarci često žive nezdravije od svojih lepših polovina. Prvenstveno veći broj pušača čine muškarci, a pluća koja su narušena ovom lošom navikom su osetljivija na viruse.
Povezane vesti
-
Medicina i Psihologija |
16. Mar 2020.
Pandemija virusa COVID-19: 9 dobrih razloga zbog kojih ne treba da paničite
Zbog čega se deca retko inficiraju?
Iako su naučnici i lekari prvo mislili da deca ne mogu da se zaraze virusom korona, praksa je pokazala da mogu. Zapravo, ona imaju virus, ali ne oboljevaju i pokazuju samo slabe simptome. Naučno objašnjenje za to još uevk ne postoji. lekari smatraju da kod dece deluje takozvani urođeni "nespecifični sastav".
Zaštita od prvih virusa se dobija već u fazi fetusa, a nastavlja se rođenjem i dojenjem majčinim mlekom. Ova "pasivna imunizacija" je obično dovoljna za period dok se kod dece ne razvije imunitet u punoj meri, što se dešava do 10. godine života.
Izvor: Mondo
