Još jedan poen za mediteransku ishranu: Poboljšava mikrobiom creva i rad metabolizma, tvrde naučnici

19.02.2020 08:23

Mediterasnka ishrana "osvaja još jedna poen" i potvrđuje svoj status jedne od najzdravijih načina ishrane na svetu.

Izvor: Foto: Shutterstock

Nova studija objavljena u ponedeljak u BMJ journal dala je još jedan argument koji potvrđuje mediteransku ishranu kao jednu od najzdravijih na svetu, prenosi CNN.

Istraživanje je potvrdilo da ta vrsta ishrane može za samo godinu dana da promeni mikrobiom kod starijih ljudi, poboljša funkcije mozga i produži životni vek. Studija je pokazala da mediteranska ishrana može da smanji produkciju inflamatornih hemikalija i tako prevenira razvoj hroničnih bolesti kao što su dijabetes, rak i ateroskleroza.

Tokom čitavog života kroz probavni trakt čoveka prođe oko 60 tona hrane, a time se naša creva izlažu milionima različitih bakterija, ne računajući one sa kojima smo rođeni. Mnoge od tih bakterija igraju dobre i loše uloge u tome kako apsorbujemo hranljive materije, kako funkcioniše naš imuni sistem, utiču na nivo energije i rad metabolizma.

Nauka je pokazala da se sa starenjem smanjuju i vrste i količine mikroba koje se nalaze u crevima. Loša ishrana naročito je česta kod starijih osoba, a na to utiče njihovo opše zdravstveno stanje, a posebno stomatološki problemi.

Tokom studije naučnici su analizirali mikrobiom creva kod 612 starijih osoba iz Francuske, Italije, Holandije, Poljske i Ujedinjenog Kraljevstva, pre nego što su njih 323 stavili na specijalan režim ishrane.

Dijeta je bila prilagođena starijim osobama a zasnivala se na mediteranskim principima ishrane. Uključivala je mnogo voća i povrća, orašastih plodova, mahunarke, maslinovo ulje, ribu, malo crvenog mesa kao i malo šećera i zasićenih masti.

Ostali učesnici studije, starosti od 69 do 79 godina zamoljeni su da nastave sa uobičajenim načinom ishrane tokom narednih dvanaest meseci. Nakon godinu dana, kod onih koji su se hranili prema principima mediteranske ishrane primećene su korisne promene mikrobioma u probavnom sistemu. Usporen je gubitak bakterijske raznolikosti i smanjena je proizvodnja potencijalno štetnih markera upale poput C-reaktivnog proteina i interleukina-17. Istovremeno došlo je do povećanja broja dobrih bakterija koje su onda povezane sa poboljšanjem memorije, navodi se u studiji. Promena ishrane takođe usporila znakove krhkosti, odnosno uticala na stabilnost i brzinu hoda i smanjila drhtanje ruku.

Studija je rađena kao deo većeg projekta pod nazivom "Evropski projekat ishrane kod starijih ljudi" ili "NU-AGDE", koji je uključivao 1.200 ispitanika, a koji je započet još 2012. godine.

Prethodne publikacije takođe su potvrdile benefite mediteranskog načina ishrane, a neki do najdominantnijh su poboljšanje memorije i kognitivnih sposobnosti generalno. Kod starijih ljudi koji su se pridržavali ovog načina ishrane uočeno je da duže imaju jače kosti što je posebno značajno kod onih ispitanika koji imaju osteoporozu, da poboljšan krvni pritisak i zdravije arterije.