Poražavajući podaci UNICEF-a: Oko 35 miliona ljudi širom sveta pati od poremećaja uzrokovanih upotrebom droga

U najnovijem Svetskom izveštaju o drogama koji je na Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge objavila Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), procenjuje se da globalno oko 35 miliona ljudi ...

Veće procene za 2017. godinu rezultat su boljeg poznavanja obima upotrebe droga iz novih istraživanja sprovedenih u Indiji i Nigeriji, koje su među deset najnaseljenijih zemalja u svetu.

U Izveštaju se takođe procenjuje da broj opioidnih korisnika dostiže 53 miliona, što je 56 odsto više u odnosu na prethodne procene[ U 2017. godini, oko 53,4 miliona ljudi širom sveta koristilo je opioide u prethodnoj godini, što je 56 odsto više od procena za 2016. godinu.

], a da je upotreba opioida odgovorna za dve trećine smrtnih slučajeva od 585.000 prijavljenih smrtnih slučajeva nastalih usled upotrebe droge 2017. godine. Globalno, tokom 2017. godine 11 miliona ljudi je injektiralo drogu od čega 1,4 miliona živi sa HIV-om, a 5,6 miliona sa hepatitisom C.

"Rezultati ovogodišnjeg Svetskog izveštaja o drogama dopunjuju i dodatno komplikuju ovu globalnu problematiku, naglašavajući potrebu za širom međunarodnom saradnjom kako bi se unapredili uravnoteženi i integrisani odgovori zdravstvenog i sistema krivičnog pravosuđa kada je u pitanju ponuda i potražnja", smatra Juri Fedotov, izvršni direktor UNODC-a. 

Ozbiljnost i složenost globalne situacije sa drogom se pogoršava

Procenjuje se da je u 2017. godini 271 miliona ljudi, ili 5,5 odsto svetske populacije, uzrasta od 15 do 64 godine, koristilo drogu u prethodnoj godini. Dok je ovo slično proceni iz 2016. godine, dugoročni pregled otkriva da je broj ljudi koji koriste drogu sada 30 odsto veći nego što je to bilo u 2009. godini. Iako je taj porast delom posledica rasta globalne populacije uzrasta od 15 do 64 godine za 10 odsto, podaci sada pokazuju veću prevalenciju upotrebe opioida u Africi, Aziji, Evropi i Severnoj Americi i upotrebe kanabisa u Severnoj Americi, Južnoj Americi i Aziji u odnosu na 2009. godinu.

Procenjuje se da je globalna nezakonita proizvodnja kokaina dostigla najviši nivo u iznosu od 1.976 tona u 2017. godini, što je povećanje od 25 posto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, globalna količina kokaina zaplenjenog u 2017. godini porasla je za 13 odsto i iznosi 1.275 tona, što je najveća količina ikada prijavljena.

Posebno je izazovna situacija  u Severnoj Americi, gde je korišćenje sintetičkih opioida i predoziranje  dostiglo najvišu stopu u 2017. godini, kada je u Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo više od 47.000 smrtnih slučajeva usled predoziranja, što predstavlja povećanje od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Dodatno, 4.000 smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom  opioida u Kanadi, predstavlja povećanje od 33 odsto u odnosu na 2016. Godinu.

Fentanil i njemu slični opioidi ostaju ključni problem krizne situacije sa sintetičkim opioidnima u Severnoj Americi, dok Zapadna, Centralna i Severna Afrika doživljavaju krizu uzrokovanom drugim sintetičkim opioidom, tramadolom. Globalna zaplena tramadola skočila je sa manje od 10 kilograma u 2010. na skoro 9 tona u 2013. i dostigla je rekordnih 125 tona u 2017. godini.

Najrasprostranjenija droga na globalnom nivou i dalje je kanabis, a procenjuje se da ga je 188 miliona ljudi koristilo u 2016. godini.

Izveštaj pokazuje da je oblast u kojoj je međunarodna zajednica imala određeni stepen uspeha u rešavanju problema u vezi sa novim psihoaktivnim supstancama, o čemu svedoči pad broja identifikovanih supstanci i istih prijavljenih UNODC-u. Nove psihoaktivne supstance nisu zastupljene na tržištu u meri za koju se predviđalo pre nekoliko godina, a međunarodna zajednica je reagovala blagovremeno kako bi procenila štetu koju su one prouzrokovale, i definisala dalje planove koji zahtevaju  međunarodnu kontrolu.

Prevencija i lečenje i dalje nezadovoljavajući 

Stepen prevencije i lečenje u mnogim delovima sveta je i dalje nezadovoljavajući, pri čemu je samo jedna od sedam osoba koje imaju poremećaje uzrokovane upotrebom droga u poziciji da dobije uslugu lečenja.

Ovo je posebno izraženo u ustanovama za sprovođenje krivičnih sankcija. Ovogodišnji izveštaj pruža detaljnu analizu upotreba droga i njenih štetnih posledica po zdravlje u ustanovama za sprovođenje krivičnih sankcija, sa posebnim akcentom na populaciju  koja ubrizgava drogu, sugerišući da je učestalost zaraznih bolesti, kao što su HIV, hepatitis C i aktivna tuberkuloza,  nesrazmerno veća među zatvorskom populacijom nego među ostalim stanovništvom.

Pedeset šest zemalja je izvestilo da su u 2017. godini u najmanje jednom zatvoru pružile opioidnu supstitucionu terapiju, dok je 46 zemalja izjavilo da nemaju takvu mogućnost lečenja u ustanovama za sprovođenje krivičnih sankcija. Programi zamene igala i špriceva su daleko manje dostupni u zatvoru: samo 11 zemalja je prijavilo prisustvo ovakvih servisa u najmanje jednom zatvoru, dok je u 83 zemlje potvrđeno da ne postoje.

Izveštaj pokazuje da efektivne terapijske intervencije koje su zasnovane na dokazima i u skladu sa međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava nisu toliko dostupne ili ne u meri u  kojoj su  potrebne, a dodatno rešavanje ovog izazova leži u naporima nacionalnih vlada i međunarodne zajednice.