Uspomene su dragocene, daju nam osećaj ko smo i odakle dolazimo. Naučnici su, međutim, pokazali da su mnogima od nas prva sećanja zapravo obična fikcija.
Temeljeno na ranijim istraživanjima po kojima se najranija sećanja formiraju oko treće godine života, britanski naučnici su u opsežnoj studiji pronašli mnogo ljudi koji tvrde da imaju sećanja koja sežu i pre toga razdoblja.
Od 6.641 ispitanika, njih 38,6 odsto kazalo je da imaju sećanja iz vremena kada su bili dvogodišnjaci, a čak 13,5 odsto tvrdi da se sećaju događaja iz vremena kad su bili jednogodišnjaci.
Otkrijte i Treba li verovati sopstvenom sećanju?
Naučnici kažu da to nisu stvarna sećanja, nego slike stvorene iz fragmenata ranijih iskustava pomešanih s činjenicama o sopstvenom detinjstvu koja smo čuli od drugih.
"Ono što osoba ima na umu kada govori o ranim fiktivnim sećanjima zapravo su epizode mentalih prikaza nalik sećanjima", kaže vodeća autorka studije Šazija Ahtar sa Univerziteta u Bredfordu.
Iako su mnogi i dalje uvereni da se radi o pravim sećanjima, Ahtar tvrdi da složenost uma otežava razdvajanje činjenice od fikcije u sećanjima iz detinjstva.
Znate li šta je "zabrana sećanja"?
"Tek u petoj ili šestoj godini stvaramo sećanja kakva imaju odrasli. To se događa zbog razvoja mozga, sazrevanja i boljeg razumevanja sveta oko nas", naglašava ona.
I ranija istraživanja ljudske memorije pokazala su da i kao odrasli možemo nesvesno da 'intervenišemo' u sećanje i promenimo ga.
