Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BOJA KOŽE: Šta je tačno rasa i da li postoji naučni osnov za nju?

Da li je rasa samo izmišljena etiketa koja se koristi da bi nas odredila i podelila?

 Izvor: Foto: AP/HRH Prince Henry of Wales

U prvoj polovini XIX veka jedan od najistaknutijih američkih naučnika bio je doktor Samjuel Morton. Morton je živeo u Filadelfiji i sakupljao je lobanje. Nije bio izbirljiv u pogledu dobavljača. Primao je lobanje pronađene na bojnim poljima i ukradene iz katakombi. Jedna od njegovih najpoznatijih lobanja pripadala je Ircu koji je bio poslat u Tasmaniju kao osuđenik (i naposletku je obešen jer je ubijao i jeo druge zatvorenike). Sa svakom lobanjom Morton je sprovodio isti postupak. Napunio bi je crnim biberom u zrnu – kasnije je koristio sačmu – koji je potom istresao kako bi utvrdio zapreminu lobanje.

Saznajte i Kako smo izgubili tamnu boju kože?

Morton je verovao da se ljudi mogu podeliti u pet rasa i da one predstavljaju zasebne činove stvaranja. Rase imaju zasebne karakteristike koje odgovaraju njihovom mestu u božanski određenoj hijerarhiji. Mortonova "kraniometrija" pokazala je, tvrdio je, da su belci, ili "Kavkažani", najinteligentnija rasa. Istačnoazijci – Morton je koristio termin "Mongoli" – premda "domišljati" i "prijemčivi za kultivisanje", jedan su stupanj ispod. Potom dolaze Južnoazijci i za njima američki urođenici. Crnci, ili "Etiopljani", nalaze se na dnu. U decenijama pre Američkog građanskog rata pobornici ropstva brzo su prihvatili Mortonove ideje. 

"Imao je veliki uticaj, naročito na jugu Sjedinjenih Država", kaže Pol Volf Mičel, antropolog sa Univerziteta Pensilvanija, koji mi pokazuje ovu zbirku lobanja, sada smeštenu u Pen muzeju. Stojimo nad lobanjom Holanđanina s izrazito velikom glavom koji je pomogao naduvavanju Mortonove procene o kapacitetu „Kavkažana”. Kad je 1851. godine Morton umro, "Medicinski žurnal Čarlstona" iz Južne Karoline hvalio ga je zato što je "crncima odredio pravi položaj kao inferiornoj rasi".

Pogledajte i Nastanak rasizma i podela na pet ljudskih rasa

Danas je Morton poznat kao otac "naučnog" rasizma. Mnogi užasi proteklih nekoliko vekova potiču od ideje da je jedna rasa inferiorna u odnosu na drugu, tako da je obilazak njegove kolekcije uznemirujuće iskustvo. Do izvesnog neugodnog stepena još uvek živimo pod uticajem Mortonove ostavštine: razlike među rasama i dalje oblikuju ljudske politike, susedstva i poimanja sebe.

To je tako, premda je ono što nam nauka danas govori o rasi upravo suprotno od onoga što je tvrdio Morton.

Morton je mislio da je identifikovao nepromenljive i nasleđene razlike među ljudima, ali u vreme kada je radio – malo pre nego što je Darvin izložio svoju teoriju evolucije i mnogo pre otkrića DNK – naučnici nisu imali pojma kako se svojstva prenose. Naučnici koji poslednjih decenija proučavaju ljude na genetičkom nivou sada tvrde da je ceo koncept rase pogrešan. U stvari, kad su naučnici odlučili da sastave prvi kompletan ljudski genom, koji je složen od više pojedinačnih, namerno su prikupili uzorke od ljudi koji su sami sebe odredili kao pripadnike različitih rasa. Kad su u junu 2000. godine predstavljeni rezultati na ceremoniji u Beloj kući, Krejg Venter, pionir sekvenciranja DNK, primetio je: "Koncept rase nema genetički niti naučni osnov."

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Shutterstock

Tokom proteklih nekoliko decenija genetička istraživanja otkrila su dve velike istine o ljudima.

Prva je da su svi ljudi blisko povezani, bliže nego sve šimpanze, premda je danas mnogo više ljudi na svetu. Svako ima isti skup gena ali, uz izuzetak jednojajčanih blizanaca, svako ima blago razlicitu verziju nekih od njih. Proučavanje genetičke raznolikosti omogućilo je naučnicima da rekonstruišu neku vrstu porodičnog stabla ljudske populacije. To je otkrilo drugu veliku istinu: u vrlo doslovnom smislu svi danas živi ljudi su Afrikanci.

Pogledajte i Tako slični, a tako različiti: Najzanimljivije sličnosti između čoveka i šimpanze

Naša vrsta, homo sapijens, razvila se u Africi – niko nije siguran u pogledu tačnog vremena i mesta. Najnoviji fosilni nalazi iz Maroka nagoveštavaju da savremene anatomske ljudske karakteristike počinju da se pojavljuju pre 300.000 godina. Sledećih otprilike 200.000 godina ostali smo u Africi, ali već u tom razdoblju grupe su počele da se kreću prema različitim delovima kontinenta i izoluju se jedne od drugih – i zapravo da zasnivaju nove populacije.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka