Iako trećinu života provodimo spavajući, veliki deo naših snova bude zaboravljen. Čak i onda kada se “film” onoga što sanjamo odvija u glavi tokom buđenja, on obično nestane iz pamćenja nakon svega nekoliko minuta.
Ljudi često zaboravljaju svoje snove. Iako su tačni razlozi koji bi objasnili ovaj fenomen i dalje slabo poznati, naučnici su razvili tri koncepta koja bi mogla da reše ovu nedoumicu.
Pročitajte i Misterija noćnih slika: Zbog čega sanjamo?
1. Nivo budnosti hipokampusa
Hipokampus je moždana struktura koja se nalazi ispod kore velikog mozga. Na samom početku spavanja, različitim delovima mozga se aktivnost smanjuje u različito vreme. Naučnici su otkrili da jedan od delova mozga koji se najkasnije isključuje je hipokampus, struktura u obliku potkovice koja se nalazi u obe moždane hemisfere i čija je glavna uloga premeštanje informacija iz kratkročnog u dugoročno pamćenje. Ukoliko je hipokampus deo mozga koji se najkasnije isključuje, postoji osnovana pretpostavka da se ovaj deo mozga najkasnije budi. Zbog toga se veliki broj ljudi sa jasnim slikama sna u glavi ali, zbog toga što hipokampus nije u potpunosti budan, san brzo odlazi u zaborav.
Saznajte i Da li dve osobe mogu da sanjaju isti san?
2. Neurohemijska “supa”
Naša smanjena sposobnost čuvanja novih slika tokom sna je takođe povezana sa prisustvom dva transmitera koja se zovu acetilholin i noradrenalin. Njihova uloga je čuvanje uspomena. Na samom početku procesa spavanja nivo ova dva transmitera se drastično smanjuje. Kasnije, kada proces spavanja uđe u REM fazu u kojoj se dešavaju najintenzivniji snovi, nivo acetilholina se vraća u stanje budnosti (podiže se) dok nivo nonadrenalina ostaje isti. Prema najnovijim istrživanjima, ovaj nagli porast acetilholina stavlja moždanu koru u stanje budnosti dok nizak nivo noradrenalina smanjuje mogućnost prisećanja na “mentalno putovanje” koje se dešava tokom spavanja.
Pročitajte i 10 zanimljivosti o snovima koje niste znali
3. Snovi ponekad nisu toliko zanimljivi
Da li se sećate o čemu ste razmišljali ovog jutra kada ste prali zube? Ljudski um luta sve vreme, ali isto tako odbacuje i zaboravlja većinu misli koje ne spadaju u važne informacije. Na isti način snovi, pogotvo oni koji nisu toliko interesantni, mogu se u mozgu klasifikovati kao nedovoljno važne misli za pamćenje. Sa druge strane, snovi koji su živopisni, emotivni i koherentni su oni koji se teže zaboravljaju pre svega zbog toga što izazivaju veće stanje budnosti pomenutih organa u mozgu.
