Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Naučnici uspeli da transplatuju sećanja iz jednog puža u drugog

Jednog dana ćemo možda moći da kopiramo sećanja u sopstvene mozgove. Do toga vodi nezamislivo dug put, ali novo istraživanje u kome su naučnici uspešno ‘prebacili’ sećanja jednog puža u drugog mogao bi se smatrati prvim korakom ...

Naučnici sa Univerziteta u Los Anđelesu slali su električne šokove u repove morskih puževa Aplysia, ne dovoljno jake da ih povrede, ali dovoljne da prouzrokuju blagu bol i povlačenje puža u kućicu. Šokovi su bili davani u serijama od pet, s pauzama od 20 minuta, a zatim je usledio još jedan set pet dana kasnije, piše IFLScience.

Puževi tretirani na ovaj način razumljivo su se više plašili sveta oko sebe, te kad bi im naučnici pokucali na kućice brzo bi se uvukli u njih na u proseku 50 sekundi. S druge strane, Aplysia puževi koji nisu prošli kroz serije elektrošokova proveli bi u kućici samo koju sekundu nakon kucanja, te bi brzo nakon toga ponovo izašli.

Pogledajte i Naučnici uspeli da izbrišu i ponovo vrate sećanje

Prebacivanjem RNK prebacuju se i sećanja

Ova studija bi mogla da se uporedi s Pavlovljevim eksperimentom, ali viši autor droktor Dejvid Glancman sproveo je eksperiment drugim putem. Radeći na teoriji da su sećanja sačuvana u epigenetskim modifikacijama DNK, izvukao je RNK nervnog sistema iz obe grupe puževa. Zatim je RNK puževa koji su dobijali elektrošokove ubrizgan u nešokirane puževe, dok je njihov RNK ubrizgan kontrolnoj grupi.

Puževi koji su primili RNK od onih koji su doživeli šokove reagovali bi na kucanje gotovo isto poput njih, te su se u proseku povlačili u kućice na 40 sekundi. Kod kontrolne grupe nije bilo promene, što je pokazalo da promena u ponašanju nije posledica transfera RNK, već sećanja koje je RNK nosila.

“Ovo je kao da smo prebacili sećanje”, izjavio je dr. Glancman.

Saznajte i Treba li verovati sopstvenom sećanju?

Rušenje dominantne teorije

Još uvek ne razumemo kako se pamćenje ‘snima’ posebno kada se radi o složenijim iskustvima boje, zvuka i ukusa. Uprkos tome, ovaj rad je ponudio neke tragove za buduća istraživanja. 

Ovo otkriće u suprotnosti je s dominantnom sinaptičkom teorijom pamćenja, kojoj se Glancman još ranije suprotstavio prekidajući sintezu proteina kod puževa, što je uticalo na pamćenje. “Da su pamćenja čuvana u sinapsama, naš eksperiment jednostavno ne bi delovao”, rekao je Glancman i dodao kako sumnja da je to nešto što bi se promenilo nakon što se naš evolucijski put razdvojio od mekušaca, iako mi imamo oko 5.000 puta više neurona od Aplyisia puža.

Izvor: Net.hr

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka