Škotski naučnici su objavili rad koji dovodi u pitanje popularnu teoriju da se naš misleći organ razvio pošto su društvene interakcije među ljudima postajale sve složenije. Oni misle da je zapravo suprotno.
Lljudski mozak nesrazmerno je velik. I dok to nesporno donosi određene intelektualne prednosti, održavanje velikog mozga je skupo - zahteva petinu telesne energije.
Naučnike to dugo zbunjuje, dok se velika većina organizama razvija s malim mozgom, ili čak i bez njega, ljudi su odlučili delimično da žrtvuju telesni rast kako bi dobili više cerebralnog kapaciteta. Sada su najzad otkrili zbog čega je tako.
Ljudski mozak se, naime, proširio uglavnom kao odgovor na stres koji je našu vrstu u njenim počecima prisiljavao na inovativna rešenja u potrazi za hranom i skloništem i na prenošenje naučenih lekcija potomcima.
Škotski naučnici su u časopisu Nature objavili rad koji dovodi u pitanje popularnu teoriju da se naš misleći organ razvio pošto su društvene interakcije među ljudima postajale sve složenije. Oni misle da je zapravo suprotno.
Pogledajte i Nakon 13. godine mozak više ne proizvodi neurone za pamćenje
"Naši rezultati su intrigantni jer sugerišu da su neki aspekti složenijih društvenih odnosa verovatnije posledica, a ne uzrok velikog mozga", rekao je jedan od autora, Mauricio Gonzalez-Forero sa škotskog univerziteta Sent Andres.
"Njegova veličina je verovatno proizašla iz rešavanja problema na koje su ljudi nailazili u prirodi, a ne iz izgradnje društva", dodao je.
Mozak modernog čoveka triput je veći od onog kojim se dičio naš majmunoliki predak australopitek.
Ali "hranjenje" tako velikog mozga ljude je koštalo sporog telesnog rasta u detinjstvu. Ljudski potomci, naime, mnogo su duže zavisni od svojih roditelja i mnogo su ranjiviji nego što je to slučaj s drugim životinjama.
Saznajte i Da li zaista koristimo samo 10 odsto mozga?
Prethodna istraživanja otkrila su vezu između veličine mozga vrsta i složenih socijalnih struktura koje se opisuju i kao "kultura". Ali dosad nijedna nije uspela da zaključi jesu li ti faktori podstakli rast mozga ili su bili njihova posledica.
Škotski naučnici su razvili matematički model kojim su nastojali da utvrde imaju li ekološki i društveni problemi merljivi uticaj na razvoj mozga i ako imaju, koliko.
"Teški ekološki problemi izazivali su širenje mozga, a društveni zahtevi nisu"
Modeli "mozgova" bili su suočeni s ekološkim izazovima, poput pronalaska lovine na teškom terenu i u lošim vremenskim uslovima, čuvanja hrane od kvarenja na vrućini ili skladištenja vode za vreme suše.
Pred modele su bili postavljeni i razni društveni izazovi kako bi se ispitalo koliko saradnja i kompetitivnost utiču na razvoj mozga.
Pogeldajte i Tajne mozga
Zanimljivo, saradnja je bila povezana sa smanjenjem veličine mozga, kažu naučnici, verovatno zato što su se pojedinci mogli osloniti na zajedničke resurse i uštedeti energiju.
"Po našim rezultatima, teški ekološki problemi izazivali su širenje mozga, a društveni zahtevi nisu", kazao je Gonzalez-Forero.
Ali pošto i druge vrste nailaze na izazove u prirodi, zašto je ljudski mozak jedini tako narastao?
To je verovatno zbog kulture, odnosno sposobnosti da veštine nauče od drugih umesto da sve otkrivaju sami.
"Zato, naša studija sugeriše da je interakcija teških problema u prirodi i kulture zaslužna za ovakvu veličinu mozga", ustvrdio je Gonzalez-Forero.
