Samo jedno alkoholno piće dnevno može vam skratiti život, pokazalo je novo veliko istraživanje univerziteta Kembridž.
Istraživanje koje je obuhvatilo 600.000 osoba koje piju alkohol utvrdilo je da konzumiranje pet do deset pića nedeljno verovatno skraćuje život do šest meseci.
Skraćivanje života raste s povećanjem unosa alkohola pa oni koji nedeljno popiju 18 ili više pića izgube do pet godina života.
Stručnjaci kažu da rezultati ovog istraživanja dovode u pitanje teze da je umereno konzumiranje alkohola dobro za zdravlje.
Naučnici su upoređivali zdravlje i navike konzumiranja alkohola u 19 zemalja i izračunali koliko bi života ljudi zbog toga mogli da izgube ako bi istu količinu alkohola dnevno unosili od 40-te godine života do kraja života.
Pogledajte i Smrtonosne navike: Pet stvari koje su štetne koliko i pušenje
Utvrdili su da je gornja granica sigurnosti uz koju ne raste rizik od prevremene smrti 12,5 alkoholnih jedinica nedeljno što recimo odgovara pet čaša od 1,75 decilitara srednje jakog vina.
Ipak, ističu da konzumiranje bilo koje količine alkohola povećava rizik od kardiovaskularnoh bolesti. Za svakih 12,5 alkoholnih jedinica nedeljno rizik raste: za 14 odsto za moždani udar, za 24 odsto za smrtonosnu hipertenzivnu bolest, za devet odsto za slabost srca i za 15 odsto za smrtonosnu aortalnu aneurizmu.
Saznajte i Zašto se neki ljudi napijaju brže od drugih?
Konzumiranje alkohola bilo je povezano s nižim rizikom od nesmrtonosnih srčanih bolesti, ali naučnici kažu kako su koristi poništene povećanim rizicima za druge oblike srčanih bolesti.
Ranija istraživanja sugerisala su da konzumiranje crnog vina može koristiti srcu.
Pogledajte i Mapa država u kojima se najviše konzumira alkohol (FOTO)
Ranije dansko istraživanje pokazalo je i da je konzumiranje tri do četiri pića nedeljno povezano sa smanjenim rizikom od dijabetesa tip 2.
"Ovo istraživanje jasno pokazuje da, kad se podvuče crta, nema koristi za zdravlje od konzumiranja alkohola, što je obično slučaj sa stvarima koje predobro zvuče da bi bile istinite", kaže Tim Čiko, profesor kardiovaskularne medicine sa univerziteta Šefild, koji nije bio uključen u studiju.
