Čudnovati kljunar je zaista čudnovat - ima kljun kao patka, leže jaja, sisavac je, u vodi se snalazi kao vidra, prekriven je krznom i na nogama ima otvorene bodlje. Međutim, to nije sve...
Platipus, kako se još naziva ova čudnovati kljunar, je toliko neobičan da su prvi evropski zoolozi koji su stupili na australijsko tlo mislili da su glasine o njemu prevara.
Ipak, grupa australijskih naučnika pronašla je još nešto prilično neverovatno kada su kljunari u pitanju. Naime, njihovo mleko sadrži hemijske spojeve koji bi mogli da pomognu u borbi protiv superbakterija.
Molekularni biolozi iz australijske nacionalne agencije za nauku (CSIRO) po prvi put su uspeli da izoluju strukturu jednokratnoh laktacijskog proteina i otkrili trodimenzionalni nabor koji bi mogao da bude ključan za proizvodnju novih vrsta antibiotika.
“Kljunari su vrlo čudnovate životinje, pa je bilo očekivano da i biohemija njihovog organizma bude isto tako čudnovata”, kaže Dženet Njumen iz agencije CSIRO, inače autorka studije koja je uključivala i naučnike sa Univerziteta Dikin u Džilongu u Viktoriji.
Za ove životinje godine su samo broj: Da li nam goli krtičji pacovi mogu pomoći da postignemo besmrtnost?
Još 2010. Su naučnici sa Dikina otkrili da mleko kljunara sadrži laktakcijske proteine s potencijalnim antibakterijskim svojstvima.
“Ta specifična komponenta je učinkovita protiv nekih od najopasnijih bakterija iz okruženja, ali bezopasna je za bakterije koje normalno žive u provavnom traktu kljunarevih mladunaca”, objašnjava Njumen.
Kljunari su inače jedini sisavci koji ležu jaja umesto da rađaju žive mladunce. Nemaju bradavice na dojkama pa majke istiskuju mleko na svoj stomak kako bi ga mladunci popili.
Naučnici smatraju da su antibakterijska svojstva kljunarevog mleka povezana s njihovim repoduktivnim sistemom, a zadatak im je da čuvaju mladunce od infekcije. Kad su sisavci razvili bradavice, sistem sterilnog izlučavanja mleka, u evolucijskom smislu, više nije bio potreban.
Pogledajte i Na pragu stogodišnjice od otkrića "čudesnog leka": Kako su nastali antibiotici?
Naučnici sa Dikina u saradnji sa agencijom CSIRO, uspeli su da repliciraju protein i dekodiraju njegov oblik u laboratoriju kako bi otkrili u čemu leži njegova snaga.
Naučnici su fa nazvali “Širli Templ protein” zbog njegovog prstenastog oblika. Najneobičnije je to što protein ima neobičan nabor u svojoj strukturi kakav nije pronađen u ukupno 100 hiljada proteinskih struktura.
“To je jako zanimljivo je upravo oblik proteina taj koji diktira njegovu funkciju”, objasnila je doktorka Njumen i dodala da se nada da će otkriće pomoći u borbi protiv bakterija na sasvim novi način nego što je dosad bio slučaj sa uobičajenim antibioticima.
Otrkiće je objavljeno u časopisu Structural Biology Communications.
