Dugo se raspravlja o tome da li je arahnofobija ljudima urođena ili se radi o stečenom strahu. Naučnici najzad imaju odgovor...
Kako bi odgovorili na to pitanje naučnici su odlučili da istraživanje rade na bebama.
Stručnjaci sa Instituta Maks Plank su šestomesečnu deču stavili u sigurno majčino krilo i potom im pokazivali slike pauka, zmija, riba i cvetova, koje su bile iste veličine i boje. Posebnim infracrvenim uređajem merili su im širinu zenica.
"Kada smo im pokazali slike paukova i zmija deca su reagovala znatnim širenjem zenica", rekla je neurolog Stefani Hol sa Intituta Maks Plank i Bečkog univerziteta, prenosi Hina.
"Pri stalnom svetlu širenje zenica je važan znak aktivacije noradrenalinskog sistema u mozgu, koji je odgovoran za stresne reakcije", objasnila je.
Golijat tarantula: 15 neverovatnih činjenica o najvećem pauku na svetu
Pošto su deca bila toliko mala da nisu mogla da nauče od starijih da se paukova i zmija treba plašiti, zaključak je da se radi o urođenom strahu.
"Smatramo da je strah od paukova i zmija izvorno evolucijski", kazala je Hol.
Drugim rečima, iako u zaštićenom, modernom svetu retko dolazimo u kontakt s opasnim paucima i zmijama, naši davno zaboravljeni preci nisu bili te sreće, pa su strah i gađenje koje neki među nama osećaju kad ugledaju ta stvorenja zapravo nasleđe nagona za preživljavanjem koji se razvio u davnim vremenima.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu Frontiers in Psychology.
