Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Bitka za vid: Kraj slepila možda više nije samo san

Zahvaljujući napretku medicine i sve raširenijem lečenju, kraj slepila možda više nije samo san.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Taj napredak podstiče razgovor o nečemu što je do pre deset ili dvadeset godina bilo nezamislivo: okončavanju slepila kod ljudi, i to uskoro.

Da li je to realno? Neki zagovornici i oni koji sakupljaju sredstva za tu svrhu tvrde da jeste.Sanford Grinberg, poslovni čovek koji je zbog glaukoma kao student izgubio vid, osnovao je udruženje End Blindness by 20/20, koje nudi tri miliona dolara u zlatu osobi ili osobama koje najviše doprinesu prevladavanju slepila do tog datuma (2020. godine). Nacionalni institut za ofalmologiju, jedan od američkih nacionalnih zdravstvenih instituta, intenzivno finansira istraživanja lečenja očiju, uz izdašne donacije udruženja Inicijativa za smele ciljeve. Vision 2020, zajednička inicijativa Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za prevenciju slepila, kao svoj cilj navodi "eliminisanje izlečivih oblika slepila do 2020. godine". U međuvremenu, sudeći po uzbudljivim pričama o radu naučnika kao što je Benetova, čini se da mediji veruju da ćemo uspeti u tome.

Povezane vesti

Povezane vesti

Svako ko je pratio Kristijana Gardina kroz grad mogao bi se saglasiti s tim. Ipak, rečima Henrija Klasena, naučnika s Univerziteta Kalifornija u Irvinu, "Želite brzo da pronađete lek za najteže slučajeve? Srećno vam bilo. To nije lak posao."

Većina naučnika se slaže. Džin Benet, na primer, zna da je genetička terapija koja je Kristijanu podarila vid (a koju tek treba primenitii kod drugih ljudi) izuzetna po tome što prkosi višegodišnjim razočaranjima, kašnjenjima, pa I velikim nesrećama.

Benetova je bila svedok bezbrojnih neuspeha napolju genetičke terapije. U svom nedavnom raduo na bez uvijanja navodi zastrašujuće prepreke u širenju primene svog terapeutskog pristupa čak I na druge genetičke uzroke bolesti LCA. Na primer, gen koji je umetnula u Kristijanovo oko, poznat kao RPE65, lepo se uklapa u modifikovani, benigni virus koji je unosila u njegove ćelije, ali mnogi drugi geni koji uzrokuju LCA preveliki su za taj virus. Osim toga, većina drugih štetnih mutacija manifestuju svoje štetno delovanje u daleko ranijoj fazi života ili u delovima oka u kojima je teže obaviti zamenu gena, tako da se ne mogu lečiti uz pomoć trenutno raspoloživih virusa.

Takve prepreke, kao i slične koje imaju uticaj na matične ćelije i bioničke implantate, neće biti svladane preko noći. Većina rezultata postići će se teško i postupno. Mnogo će čudesnih lekova biti kratkog veka.

Izazov eliminacije izlečivog slepila, međutim, nešto je sasvim drugo.

OTPRILIKE JEDNA OD 200 osoba na Zemlji – njih ukupno 39 miliona – slepa je. Još 246 miliona njih ima slab vid koji im nameće ograničenja, odumerenih do ozbiljnih. Ali gubitak vida utiče i na stotine miliona drugih, često rodbinu, koji pomažuo nima koji ne vide.

Sam taj teret dovoljno je opravdanje za potragu za novim načinima lečenja. Oku se, međutim,posvećuje sve veća pažnja i zato što predstavlja sigurno i pristupačno mesto za isprobavanje tretmana koji bi se mogli koristiti i na drugim delovima tela.

Za početak, naučnici mogu pogledati direktno u oko kako bi videli šta nije u redu i da li tretman deluje. Takođe, vlasnik oka može videti kroz njega (ili ne) te tako pružiti važne podatke o njegovom funkcionisanju. Oko nudi i povratne reakcije: na primer širenje zenice ili električnu aktivnost u optičkom nervu. Osim toga, naučnik koji sprovodi eksperimentalni tretman na jednom oku obično može koristiti ono drugo za kontrolu – i kao rezervu ako se nešto izjalovi.

Oko je izdržljivo. U izolovanoj kuglastoj sredini oka imunosistem se ipak suzdržava, čineći oko "imunološki privilegovanim" i tolerantnim na uljeze koji bi mogli izazvati neugodne upale u drugim organima. To znači da je neki tretman, poput genetičke terapije, sigurnije isprobati na oku jer bi negde drugde mogao izazvati veliku štetu.

Neurolozi vole oko jer "to je jedino mesto gde možete videti mozak, a da ne morate bušiti rupu", kako mi je jedan od njih to opisao. Mrežnjača, vidljiva kroz zenicu, u osnovi je zdela puna neurona, koji su optičkim nervom povezani s mozgom. Posmatrano u celini, oko je "izraslina mozga" koja se udaljuje od njega za vreme razvoja fetusa. Poput oka, i mozak je imunološki privilegovan, pa se tretmani koji su delotvorni za oko lako mogu primeniti na mozak ili kičmenu moždinu.

Te prednosti su od posebnog značaja jer eksperimentalne strategije koje su sada usmerene samo na oko mogle bi podstaći buduće tretmane za ceo ljudski organizam. Genetička terapija je obećavajuća kada je reč o popravljanju lošihg ena koji uzrokuju bolesti svih vrsta. Matične ćelije obećavajuće su kada je reč o zameni čitavih struktura tkiva; bionički implantati mogli bi zameniti organe koji otkazuju. Oko postaje ogledalo ne samo duše već i mogućnosti i ograničenja terapeutskih pristupa u koje medicina polaže velike nade u budućnosti.

ZAMISLITE SVETLUCAVU crno-belu sliku visokog kontrasta i niske rezolucije – slabiju verziju prvih televizijskih slika iz dvadesetih godina prošlog veka – i zamislili ste nešto slično onome što Rijana Luis vidi svojim bioničkim okom. Luisova, pedesetogodišnjakinja iz Kardifa u Velsu, ima retinitis pigmentosu. Bolest kod koje fotoreceptori odumiru usled genetičkih nedostataka, a vid se muti od rubova prema središtu. Tunel vida s vremenom potpuno nestane. "Kao kad se okretanjem regulatora svetlo postupno gasi", kaže Luisova.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka