Meta-analiza objavljena u časopisu „Archives of Internal Medicine“ pokazala je da ne postoje dokazi da stent kao preventivno sredstvo kod stabilnih pacijenata ima pozitivno dejstvo
Prvi slučaj
Direktor star 61 godinu krenuo je u regularnu svakodnevnu šetnju kada je primetio bol u grudima. Iako je bol ubrzo prošao, odlučio je da se javi lekaru koji mu je predložio da uradi koronarnu angiografiju, test kojim se ispituje postojanje zapušenja u krvnim sudovima. U slučaju da zapušenja ima, trebalo bi ugraditi stent. Ova metalna mrežasta cevčica služi u razbijanju suženja krvnih sudova i očvršćavanju njihovog zida, čime se omogućava bolji protok krvi.
Pomalo skreptičan, direktor je iskoristio Internet da se raspita više o tretmanu koji mu je predložen. Našao je u medicinskim naučnim časopisima da bol u grudima može biti posledica problema sa visokim krvnim pritiskom, koje je i sam imao, i da u tom slučaju kao prvu liniju tretmana treba koristiti samo lekove koji snižavaju pritisak. Obavestio je doktora o svom otkriću, na šta je dobio odgovor da „istražuje više“.
Nezadovoljan ovim odgovorom, direktor je obišao više različitih lekara od kojih je jedan bio dr Dejvid Braun, član organizacije RightCare Alliance koja se zalaže za „postavljanje medicine na pravi put“ gde svaki pacijent dobija samo onaj tretman koji mu je neophodan. U saradnji sa Braunom, direktor je dobio posebnu dijetu sa ciljem da smanji višak holesterola u organizmu. Nakon samo tri meseca smršao je sedam kilograma i nikada više nije imao problema sa bolom u grudima.
Holivudski mit: Da li je ubrizgavanje leka direktno u srce zaista korisno?
Drugi slučaj
U drugoj priči glavni junak je pedesetjednogodišnji muškarac iz Misurija koji se žalio na teško disanje. Ovaj pacijent je prošao kroz ruke dr Brauna koji je odbio da ga operiše s obzirom na njegovu istoriju sa Hodžkinovim limfomom u plućima, bolesti koja ima potencijal razvoja metastaze i zbog koje je je pacijent morao da prolazi kroz hemoterapiju. U drugoj bolnici lekari su pretpostavili da tegobe u disanju mogu doći od zapušenja krvnih sudova i predložili su ugradnju stenta.
Ovaj pacijent, za razliku od prethodnog, nije odbio operaciju. Iako je angiogram pokazao da postoji blago zapušenje arterije, pravi razlog tegoba sa disanjem kod ovog pacijenta bilo je očvršćavanje pluća od posledica Hodžkinovog limfoma. Pacijent je umro u bolnici čekajući da ga skinu sa lekova za oporavak od operacije ugradnje stenta koji mu nije bio potreban.
