Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Antibiotik po kilogramu šnicle: Životinje će ove godine uneti više antibiotika nego ljudi

Iako već decenijama ljudi unose ogromne količine antibiotike, veći problem predstavlja što veliku količinu antibiotika unose i životinje koje su deo ljudske ishrane.

  Izvor: Foto: Profimedia

Farme bakterija

Zbog porasta tražnje za mesom male farme se sa rastom transformišu pa životinje na njima najčešće ne pasu travu i ne šetaju po gazdinstvima kao u reklamama, već kratak život provode u prenaseljenim štalama i hangarima bez dnevne svetlosti i prirodne cirkulacije vazduha. Zbog takvog života neprekidno su pod terapijom koja sprečava širenje bolesti. Istovremeno, antibiotici koji se rutinski daju životinjama ubrzavaju rast, što znači da one pojedu manje hrane i imaju kraći život na farmi omogućavajući brži obrt i veći rast prihoda uzgajivača. Tako se na farmama istovremeno ”uzgajaju” i rezistentne bakterije koje mogu da završe u čovekovom organizmu.

U Kini životinje odavno konzumiraju više antibiotika od čoveka jer je tražnja za mesom na ovom tržištu naglo skočila (a što smo bogatiji jedemo više mesa) i tamo je bakterijska rezistentnost na antibiotike izraženija.  U Sjedinjenim Američkim Državama oko 80 odsto antibiotika popiju životinje, a u vrhu liste zemalja koje potroše najviše antibiotika, nalazi se i Nemačka. Očekuje se sličan scenario i u nekim drugim državama u ekspanziji kao što su Brazil, Rusija, Indija i Južna Afrika.

Prva procena ove vrste napravljena je za 2010. godinu u članku objavljenom u Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America pod naslovom ”Globalni trendovi u antimikrobiotskoj upotrebi kod životinja za ishranu”. Po njoj, farmeri globalno svake godine kokoškama, svinjama i kravama daju 63.000 tona antibiotika. Jedna svinja po ovoj računici godišnje unese 172 miligrama antibiotika po kilogramu telesne mase – svakog dana jedna mlađa životinja od 100 kg popije skoro 50 miligrama antibiotika što je ”subterapeutska doza”. Do 2030. godine godišnje životinje će dobijati, prema istoj proceni, skoro 70 odsto antibiotika više – globalno 106.000 tona.

Prakse

Dodatni problem je što je bakterijska rezistentnost globalna pretnja, pa stroga nacionalna politika u vezi sa upotrebom antibiotika u jednoj državi nije dovoljna.

Primera radi, 1986. Švedska je godine zabranila sve antibiotike koji promovišu rast, ali kada je ova država 1995. ušla u Evropsku uniju, dat joj je rok od tri godine da se prilagodi zakonima Unije – ili da odustane od zabrane, ili da ubedi druge zemlje članice da i oni isto urade, u čemu tada nije uspela.

Danas vlade brojnih država, kao i međunarodne organizacije u fokus stavljaju upravo ovaj problem s obzirom da je postao globalna pretnja – ne samo da je urgentan već i u njegovo rešavanje moraju da se uključe svi. Radi se na edukaciji lekara opšte prakse koji bi trebalo da prepisuju antibiotike samo kada je to nužno, kao i na edukaciji zaposlenih u bolnicama sa kojima se govori o naizgled banalnoj ali suštinski presudnoj stvari – pranju ruku i higijeni prostora.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka