Većina daltonista može da vidi boje, ali imaju problem da razlikuju specifične nijanse. Evo kako izgleda svet iz njihove perspektive..
U stvarnosti, samo nekoliko ljudi ne može da vidi nijednu boju. Većina ljudi koji imaju poteškoću u razlikovanju boja imaju ono što je preciznije opisati kao nedostatak raspoznavanja boja (color vision defiency - CVD).
CVD pogađa mnoge ljudi širom sveta zbog svojih često naslednih uslova i mogućnosti da se stekne tokom bolesti ili nesreća. Ponekad je ovaj nedostatak suptilan i neprimetan, dok za pojedince teškoće razlikovanja na primer crvene i zelene može da vodi ka velikim problemima na putu ili u učionici, piše Smithsonianmag.
Pogledajte i Kako izgleda svet iz perspektive daltoniste? (VIDEO)
„CVD se može činiti minornim, ali ne sme nikako da se olako shvati“, kaže Vadih Zein, član bolničkog osoblja na Nacionalnoj očnoj klinici, koja se nalazi u okviru Nacionalnog instituta za zdravlje.
„Važno je da ljudi budu obavešteni o ovoj bolesti, pogotovo nastavnici koji su u kontaktu s mlađim ljudima“, dodaje Zein. Na taj način, mogu da prilagode nastavu obolelima i olakšaju im učenje.
Kako opažamo boje?
Ljudi percipiraju boju kroz obradu slike putem mrežnjače, tankog sloja od dva tipa ćelija osetljivih na svetlost u zadnjem delu oka: štapića koji pomažu da se detektuje slika u uslovima slabog osvetljenja i čunjića, koje rade na dnevnom svetlu i odgovorni su za razlikovanje boja.
Boja je fizičko svojstvo svetlosti - svaka boja predstavlja drugačiju talasnu dužinu. To se lako vidi kada se svetlost prelama kroz prizmu, ali ljudske ćelije čunjića mogu videti samo crveno, zeleno i plavo osvetljenje.
Mozak interpretira signale koje dobija od dela mrežnjače i stvara percepciju različitih boja. Na primer, ako žuta svetlost svetli u pravcu oka, aktiviraju se zeleni i crveni čunjići zato što je žuta blizu obe boje. Mozak prima signale ovih čunjića i vi vidite žutu boju. Takođe vidite žutu ukoliko zeleni i crveni čunjići vide zeleno i crveno svetlo, a kada se ove boje preklapaju, percipiraju se kao žuta.
Misterija u boji:Da li ružičasta zaista postoji?
Ovo je normalna vizija. Različito je sa ljudi sa CVD-om.
CVD je rezultat nedostatka gena koji daje instrukcije ćelijama štapića. Ovi geni su otkriveni na X hromozomu, što čini CVD generalno nasleđenim stanjem kod muškaraca, ali žene takođe mogu da naslede ovaj nedostatak ukoliko je prisutan na oba X hromozoma. Može se pojaviti po rođenju ili kasnije.
Kako daltonisti opažaju boje: Nekoliko tipova CDV-a
Iako se još uvek ne znaju tačne brojke koje upućuju koliko ljudi ima ovu bolest oka, Zein kaže da je najpoznatija statika onih koji su najviše i analizirani u studijama, a to su belci sa severa Evrope.
Nacionalni očni institut procenjuje da osam procenta muškaraca i 0.5 procenat žena sa genetičkom osnovom ima uobičajeno slepilo za razlikovanje crvene i zelene boje, što se oslikava u nekoliko tipova:
1. Jedan procenat muškaraca ima abnormalnost u ćelijama crvenih čunjića, što znači da crvena, narandžasta i žuta postaju zelenije i boje nisu tako čiste.
2. Jedan procenat muškaraca ima nedostatak, u kojem crveni čunjići ne rade uopšte, a koji se prezentuje tako da crvenu percipiraju kao crnu, a neke nijanse narandžaste, žute i zelene kao žutu.
3. Jedan procenat muškaraca boluje od deuteranopije (kada zelene ćelije čunjića ne funkcionišu), a zelena se percipira kao bran, a crvena kao braon-žuta
4. Najučestalija forma CVD-a je deuteranomalija (abnormalnost zelenog čunjića), gde žuta i zelena izgledaju kao crvena i teško je da razlikujete ljubičastu od plave. Procenjuje se da pet procenata muškaraca ima ovo stanje.
Neverovatno: Slepi mladić iz Urugvaja može da razlikuje 3.000 zvukova ptica
5. Nedostatak razlikovanja plave i žute boje je manje zastupljeno (kada plavi čunjići apsolutno izostaju ili imaju ograničenu funkciju. Kada plavi čunjići izostaju, plava se pojavljuje kao zelena i žuta postaje ljubičasta ili svetlosiva.
Ukoliko plavi čunjići jedva funkcionišu, plava se pojavljuje kao zelena. Oba stanja mogu da pogodte muškarce i žene podjednako.
6. Najteži oblici CVD-a su monohromazija (kada nijedni čunjići ne rade i ljudi vide samo crnu, belu i sivu boju) i monohromazija plavog čunjića, kada samo ćelije plavih čunjića funkcionišu. Jedan od 100.000 dečaka oboli od ovog stanja po rođenju. Može da izazove redukovanu oštrinu vida, kratkovidost i nistagmus (nekontrolisane pokrete očiju).
Dobra vest je da CVD ne mora da se pogoršava, a loše vestu su da ovo stanje ne može biti izgleženo i da za sada, naučnici nemaju adekvatan tretmn
