Bonobo majmun i šimpanza su čovekovi najbliži rođaci, a ipak između nas i naših krznenih rođaka ima mnogo razlika, kako u ponašanju, tako i u izgledu. Kako bi utvrdili koliko smo zapravo slični, naučnici su uporedili gene ljudi ...
Kako je moguće da smo toliko slični, a ipak – toliko različiti?
Svi primati, ne samo ljudi i šimpanze, imaju veliki mozak, oslanjaju se umnogome na stereoskopski vid, ali manje na miris, i imaju pokretan palac i fleksibilne zglobove.
Foto: Profimedia
Genetika
Većina gena čoveka i šimpanze je gotovo idenična. Obe vrste imaju gen OPN1LW, koji nam omogućava da vidimo crvenu boju. Za razliku od ljudi i šimpanzi, miševi, recimo, nemaju ovaj gen.
Saznajte i:S kojim vrstama delimo najviše DNK?
Ličnost
Istraživanje čiji su rezultati objavljeni u listu "Američki dnevnik primatologije" pokazalo je da šimpanze imaju neke osobine za koje smo mislili da su rezervisane samo za ljude: hrabrost, ljubomoru, druželjubivost, tvrdičluk... Štaviše, stručnjaci veruju da oni imaju 41 karakteristiku ličnosti, i da dele čak 60 odsto s ljudima!
Foto: Profimedia
Izražavanje
Tu, ipak, nije kraj. Eksperti su dokazali i da pokreti ruku šimpanzi nisu samo nasumični pokreti, već gestikulacija. U naučnom časopisu "Granice psihologije" objavljeni su pre nekoliko godina rezultati istraživanja koje je pokazalo da šimpanze, bonobo majmuni i deca pokazuju sličnost u izražavanju.
Naučnici na pragu neverovatnog otkrića:Šimpanze izvode svete rituale? (VIDEO)
"Sličnosti u obliku i funkciji gestikulacije kod ljudske bebe i mladunaca šimpanze i bonobo majmuna su neverovatne", istakla je Patrisija Grinfild, psiholog Univerziteta Kalifornije i koautorka ove studije. Ona je dodala i da je kombinacija gestikulacije i vokalizacije verovatno bila veoma važna u evoluciji jezika.
