Naučnici su ispitivanjima pokazali da emocionalni stresovi u detinjstvu mogu da budu "okidač" raznih oboljenja u kasnijim fazama života.
Uporan emocionalni stres koji smo doživljavali kao deca ‒ da li zbog finansijskih izazova, smrti voljene osobe, ili odnosa koji uzrokuju anksioznost ‒ danas se odražava na naše zdravlje, te smo podložniji određenim oboljenjima - zaključak je studije koju su sproveli naučnici Harvard škole javnog zdravlja.
Studija je objavljena u časopisu Američkog koledža za kardiologiju.
Povezane vesti
-
Medicina i Psihologija |
10. Jul 2020.
Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?
"Znamo da je period detinjstva veoma važan za zdravlje i opšte stanje duha i tela", rekao je Ešli Vining, šef istraživačkog tima koji je sprovodio studiju.
Vining je postdoktorand na Odeljenju za društvene nauke i biheviorizam u školi "Harvard Čan", a među autorima studije je i Lora Kubzanski, profesor društvenih nauka i biheviorizma.
Studija je obuhvatila period od 45 godina i iskustva 7.000 učesnika koji su rođeni iste nedelje, 1958. godine.
Rezultati pokazuju da čak i oni koji su dane detinjstva provodili uz manje stresnih situacija, imaju značajan rizik od određenih bolesti i poremećaja.
Emocionalni stresovi u ranom detinjstvu mogu da budu uzrok kasnijih srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2 i poremećaja metabolizma.
Izvor: Rts
Pogledajte i:
Povezane vesti
-
Prva godina života |
06. Mar 2022.
Da bi se razvio, bebinom mozgu potrebna je ljubav: Presudno je ono što se dešava tokom prve godine života
Povezane vesti
-
Medicina i Psihologija |
24. Aug 2020.
Siromaštvo u detinjstvu može da ima dugotrajan uticaj na mozak
