Kako se nasleđe i odgoj kombinuju pri oblikovanju mozga, nigde nije očiglednije nego na primeru razvoja jezičkih sposobnosti. Za šta je odgovorna genetika i kako je bebe dopunjuju?
Pretkraj osamdesetih godina prošlog veka, kada je američkim gradovima harao krek, Halam Hert, neonatolog iz Filadelfije, bila je zabrinuta zbog oštećenja na mozgu beba čije su majke zavisnici. Ona je sa svojim kolegama proučavala decu iz siromašnih porodica, poredeći četvorogodišnjake koji su bili izloženi ovoj drogi sa onima koji nisu. Nisu pronašli nikakve značajne razlike. Umesto toga, otkrili su da je količnik inteligencije dece u obe grupe bio niži od prosečnog. "Ti mališani su bili preslatki, ali je njihov količnik inteligencije bio 82 ili 83", kaže Hertova. "Prosečan količnik inteligencije je 100. Bili smo šokirani."
Istraživači su zbog tog otkrića pažnju sa razlika između te dve grupe preusmerili ka onome što im je zajedničko: odgajanje u siromaštvu. Da bi razumeli okruženje u kom ta deca odrastaju, istraživači su posećivali njihove domove sa spiskom pitanja: da li roditelji u kući imaju bar deset knjiga za decu, gramofon i ploče sa pesmama za decu i igračke koje će im pomoći da nauče brojeve. Beležili su da li se roditelji deci obraćaju nežnim glasom, da li se trude da odgovore na njihova pitanja, da li ih grle, ljube i hvale.
Istraživači su ustanovili da su deca koja su kod kuće uživala veću pažnju i negu po pravilu imala viši nivo inteligencije. Deca koja su bila više kognitivno stimulisana pokazivala su bolje rezultate pri rešavanju jezičkih zadataka, a ona koja su nežnije odgajana bila su bolja u rešavanju memorijskih zadataka.
Da bi se razvio, bebinom mozgu potrebna je ljubav: Presudno je ono što se dešava tokom prve godine života
Mnogo godina kasnije, kada su ta deca ušla u pubertet, istraživači su snimili njihove mozgove pomoću magnetne rezonance i uporedili ih sa beleškama o količini nežnosti koju su ta deca primala u uzrastu od četiri i osam godina. Ustanovili su da postoji jaka veza između odgoja pri uzrastu od četiri godine i veličine hipokampusa – dela mozga povezanog sa pamćenjem – ali nisu pronašli nikakvu vezu između odgoja u uzrastu od 8 godina i hipokampusa. Ti rezultati su pokazali da je emotivna podrška okruženja u najranijem detinjstvu od presudnog značaja.
Filadelfijska studija, objavljena 2010. godine, bila je jedna od prvih koja je pokazala da iskustva iz detinjstva određuju strukturu mozga u razvoju. Od tada su i druge studije ukazale na vezu između socioekonomskog statusa roditelja i razvoja bebinog mozga. Iako se bebe rađaju sa mozgom neverovatnog kapaciteta, njegov dalji razvoj presudno zavisi od uticaja okoline. Naučnici danas rade na tome da precizno utvrde na koji način interakcija između nasleđa i odgoja utiče na razvoj mozga.
Zavirujući u dečje mozgove pomoću novih aparata za snimanje, naučnici razotkrivaju misteriju – kako dete od novorođenčeta koje jedva da može da vidi napreduje do toga da do pete godine ume da govori, vozi tricikl, crta i stvori zamišljenog prijatelja. Što više otkrivaju o tome kako deca ovladavaju jezičkim i numeričkim veštinama, kao i emocionalnom inteligencijom tokom ovog perioda, naučnici sve više uviđaju da je mozak bebe neverovatna mašina za učenje. Njegova budućnost je – u velikoj meri – u našim rukama.
Ako je metamorfoza grupa ćelija u periodu dojenja jedno od najvećih čuda života, onda je to i transformacija tog novorođenčeta u bebu koja hoda, govori i ume da pregovara o odlasku na spavanje. Radeći na ovom tekstu, gledao sam kako se to čudo odvija pred mojim očima i kako moja kćerkica od nemirnog zamotuljka koji ume samo da kmeči kad je gladan postaje odvažna trogodišnjakinja koja insistira na tome da pre izlaska iz kuće stavi svoje naočare za sunce. Procvat njenih mentalnih i emocionalnih sposobnosti odvijao se kao niz čuda, što je samo produbilo moje oduševljenje spretnošću sa kojom bebin mozak razumeva svet.
Možda će vas zanimati i:
-
Zanimljivosti |
14. Jul 2020.
Kako nauka piše ljubav? Magnetna rezonanca mozga majke dok ljubi bebu
-
Tradicija i običaji |
12. Feb 2021.
Od dečaka do muškarca: Put sazrevanja na istoku Ugande
Svaki roditelj ume da prepozna prekretnice koje je beba savladala na tom putu. Sa dve godine je shvatila da ne mora da me drži za ruku dok hoda trotoarom; za mojom rukom je posezala samo kada je trebalo da pređemo ulicu. Negde u istom tom uzrastu naučila je da stopalom zapuši odvod u kadi i da tako ono što je trebalo da bude kratko tuširanje pretvori u vragolasto kupanje. Pre nego što je napunila tri godine, umela je da vodi duže razgovore i da sklapa rime: "Ako slatkiš bude ružan, Vili Vonka biće tužan."
Uprkos tome što decu odgajamo već milenijumima, mi ni izdaleka ne razumemo kako se odvijaju te gigantske promene u kognitivnim, lingvističkim, logičkim i planskim sposobnostima beba. Munjeviti tempo razvoja tokom ranog detinjstva poklapa se sa periodom formiranja ogromne mreže nervnih kola. Pri rođenju mozak ima skoro stotinu milijardi neurona, isto kao i u odraslom dobu. Kako beba raste, primajući gomile čulnih nadražaja, neuroni se međusobno povezuju, tako da do treće godine oforme oko stotinu biliona takvih veza.
