Zamislite da vas lekari pošalju kući s knjigom viceva i linkovima ka smešnim video-snimcima kao jedinim lekom. Iako se to, naravno, nikad neće dogoditi, nedavno sprovedena istraživanja pokazuju da ova ideja nije toliko suluda koliko ...
Iako naučnici još uvek ne mogu potpuno da se slože oko mehanizma na koji pozitivan pogled na život smanjuje negativne efekte stresa, čini se da pozitivna osećanja zaista mogu da utiču na zdravlje.
Ne samo da su srećni ljudi manje podložni kortizolu, hormonu stresa, već je i veća verovatnoća da će voditi računa po sebi i imati bolju socijalnu potporu. Hronično nezadovoljstvo, s druge strane, dovodi do povišenog krvnog pritiska i smanjuje imunitet.
Pogledajte i: Sreća, zahvalnost, olakšanje
Naučna istraživanja
Jedna od možda najubedljivijih studija zasniva se na istraživanju koje je sprovedeno na grupi monahinja, a reč je o istraživanju koje je Dejvid Snouden započeo na Univerzitetu u Minesoti, a nastavio na Univerzitetu u Kentakiju. Naime, svaka od časnih sestara koje su učestvovale u istraživanju je pisala priču o svom životu.
Ono što ovo istraživanje čini veoma uverljivim je da prati grupu ljudi gotovo identičnih prošlosti i eliminiše skoro sve varijable kao što su ishrana ili socioekonomsko stanje. Ipak, uprkos sličnim navikama, neke od monahinja su živele dosta dugo dok su ranije preminule. Ispostavilo se da su časne sestre koje su iznele najviše pozitivnih emocija u svojm autobiografskom eseju još uvek bile tu. Najsrećnije su, u proseku, živele punih deset godina duže.
Otrkijte i: I neuspeh je mogućnost
U kombinaciji s drugim pokazateljima dugovečnosti, sreća može imati još izraženiji efekat. U testu od 50 varijabli za koje se smatra da imaju uticaj na životni vek pojedinca, zadovoljstvo je rangirano kao jedna od najjačih i na je vrhu liste – zajedno s genetikom, inteligencijom, socioekonomskim statusom, upotrebom duvana i opštom zdravstvenom slikom. Testovi pokazuju da sreća daje dodatnih 16 godina u životu jednog muškarca i čak 23 godine više života jedne žene.
Ovo se može delimično objasniti istraživanjem koje pokazuje da ljudi s pozitivnim emocijama imaju više imunoglobulina A, koji je jedan od ključnih proteina imunog sistema i učestvuje u primarnoj odbrani respiratornog sistema.
Pročitajte i: Naučnici otkrili recept za sreću?
Čak i kratkoročno dobro raspoloženje može da utiče na vaš organizam! U studiji koju je sproveo Univerzitet „Tafts“, istraživači su posmatrali dve odvojene grupe ljudi. Jedna od njih je gledala komedije, a druga filmove koji bude negativne emocije. Grupa koja je provela svoje vreme gledajući smešne scene je kasnije imala bolju cirkulaciju, dok je u drugoj grupi zabeležen smanjen protok krvi. Pored toga, kod grupe koja je gledala uznemirujući sadržaj, nivo hormona stresa je porastao, dok se telo ljudi koji su se smejali oporavljalo mnogo brže, a srce se brzo vratilo u normalu.
Zato pustite neku dobru komediju i počnite da se smejete!
