Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Možemo li zaista umreti od straha?

Kad se nađemo u opasnoj situaciji, strah je sasvim normalna reakcija. Može li nešto tako uobičajeno imati drastične posledice?

  Izvor: Foto: Shutterstock

Doktor Robert Gleter, lekar opšte prakse u bolnici "Lenoks Hil" u Njujorku, kaže da je smrtni ishod u ovakvim slučajevima veoma izvestan. 

Kada se ljudi mnogo uplaše, reakcija je: bori se ili beži! Ovakva reakcija je deo našeg genetskog koda, čiji je koren u ranom ljudskom ponašanju, odnosno povećanog adrenalina, u trenucima kada su nasi preci nailazili na zveri ili druge protivnike, ističe doktor Robert Gleter.

Saznajte i: Čega se ljudi plaše više od smrti?

Nalet adrenalina je nevoljna radnja koju kontroliše autonomni nervni sistem. Kada se osoba suoči s dilemom "bori se ili beži", srce se ubrzava, zenice se šire, a krv brže protiče mišićnim tkivom. 

Nažalost, kako ističe doktor Gleter, povišen nivo adrenalina može ozbiljno da naškodi srcu. 

Kada se adrenalin luči u telu, on izaziva kalcijum da otvara razne kanale u srcu. Kalcijum veoma brzo dolazi u srčane ćelije, što izaziva jaču kontrakciju mišića. U suštini, velika količina kalcijuma se uliva u srce, što ne dozvoljava srčanim mišićima da se odmore. 

Pogledajte i:Strah jači od gladi

Preplašena osoba može dobiti posebnu vrstu aritmije, koja se naziva ventrikularna fibrilacija i predstavlja nesinhronizovano grčenje mišića srčanih komora koje odstupa od normalnog ritma, kaže doktor Gleter. 

U maju 2008. godine, jedno osiguravajuće društvo je moralo da plati 300 hiljada zbog tužbe kada je osamdesetpetogodišnji čovek automobilom udario u traktorsku prikolicu u Detroitu. Navodno, prikolica nije imala vidljiva zadnja svetla zbog čega je stariji gospodin bukvalno umro od straha kada je iznenada video veliko vozilo u oluji. 

Na kraju, ventrikularna fibrilacija dovodi do drastičnog pada krvnog pritiska, zbog čega osoba može izgubiti svest. 

Pročitajte i:Zašto se ljudi boje klovnova?

Strašan događaj, kao što je pretnja vatrenim oružjem ili jeziva i neumesna šala mogu biti okidač ovakve reakcije koja će strašnu situaciju pretvoriti u smrtonosnu. 

Kako navodi doktor Gleter, ovo se može desiti i potpuno zdravim ljudima, premda su oni koji pate od bilo kakvih srčanih bolesti podložniji. 

Međutim, strah nije jedini okidač ovakve smrtonosne reakcije. Bilo koja jaka emocija može prouzrokovati ovakve posledice. Visoki nivo adrenalina u krvi može dovesti do smrti i tokom seksualnog odnosa, religioznog zanosa ili napete sportske utakmice. Reakciju "bori se ili beži" mogu izazvati i snažni zvukovi ili čak i intenzivan miris. 

Otkrijte i:Strah od terorizma: Koji grad je najopasniji na svetu?

Kao primer, doktor Gleter navodi sledeće: "Jednom je u Urgentni centar stigao mladić koji je patio od jakog bola u grudima nakon što je otvorio vrata stana svog komšije. U početku niko nije mislio da se radi o nečemu ozbiljnom, ali ovaj čovek je zapravo imao srčani udar. Ipak, bio je veoma mlad i ranije nije imao nikakve probleme sa srcem."

Međutim, kako je ova reakcija nevoljna, ljudi mogu pokušati da je ukrote praktikovanjem joge i meditacije, navodi doktor Gleter.

Zanimljivo:Zašto ljudi vole da gledaju horor filmove?

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka