Psiholozi su radnicima obezbeđenja na aerodromu „podmetnuli“ lažljivce kako bi testirali koliko je pouzdana nova strategija za otkrivanje toga govori li sagovornik istinu ili ne. Ispostavilo se da je metod i bolji nego što se očekivalo.
Timovi za bezbednost na aerodromima koji je sarađivao sa psihologom dr Tomasom Ormerodom dobili su gotovo neizvodljiv zadatak: da na aerodromima širom Evrope razgovaraju s putnicima o njihovim ranijim putovanjima i planovima za buduća putovanja.
Pogledajte:10 knjiga za koje ljudi najčešće lažu da su ih pročitali
Ormerod je svojim saradnicima „podmetnuo“ učesnike eksperimenta s izmišljenim pričama i lažnim pasošima, a trebalo je da članovi obezbeđenja otkriju ko su njihovi sagovornici zaista. S obzirom na to da je samo jedan od hiljadu ljudi govorio neistinu, trebalo bi da ovaj zadatak bude jedan od najvećih izazova u njihovoj karijeri.
Jedno istraživanje je pokazalo da će od 20.000 ljudi samo će pedesetoro s preciznošću većom od 80 odsto prepoznati čoveka koji ne govori istinu ukoliko pokušava da pronađe tragove u njegovoj mimici ili gestikulaciji. Ormerodov tim je pokušao nešto drugo i uspeo da utvrdi ko ne govori istinu u najvećem broju slučajeva. To im je pošlo za rukom tako što su odbacili uobičajene znakove i pratili potpuno novu strategiju.
Pročitajte: Čuveni eksperiment koji je dokazao da su ljudi zli je bio lažan?!
Dr Ormerod, direktor Škole psihologije Univerziteta u Saseksu, i njegova koleginica Koral Dando s Univerziteta u Vulverhemptonu razvili su, naime, nekoliko taktika koje bi trebalo upotrebiti u konverzaciji kako bi se povećala verovatnoća za otkrivanje laži.
To podrazumeva sledeće:
- Koristite pitanja koja podrazumevaju duži odgovor.
Na taj način lažljivac mora da obogati svoju priču novim detaljima i može lako da upadne u zamku.
- Računajte i na element iznenađenja.
Kako biste zbunili sagovornika, možete mu postaviti zbunjujuće pitanje ili ga podstaći da više priča o događajima iz prošlosti.
- Obratite pažnju na detalje.
Recimo, ukoliko bi sagovornik tima obezbeđenja na aerodromu rekao da pohađa Univerzitet u Oksfordu, oni bi ga zamolili da im opiše svoj put do posla. Ipak, ako primetite neku kontradikciju, nemojte se odavati, savetuju dr Ormerod i Dando, već dopustite lažljivcu da oseća samopouzdanje i dozvoli sebi da se ponovo oda.
- Pratite promene u samopouzdanju.
Dok misli da drži sve konce u svojim rukama, osoba koja govori neistinu će biti prilično pričljiva, ali ne i kada primeti da gubi kontrolu.
Saznajte: Zašto sve geografske karte lažu?
Ovaj neobičan metod Ormerod i Dando su nazvali kontrolisanom kognitivnom konverzacijom, a pokazalo se da je zahvaljujući njemu otkriveno 20 puta više lažljivaca nego postojećim strategijama.
