Iako je reč o potpuno različitim mikroorganizmima, mnogi ih ne razlikuju.
Razna oboljenja i infekcije mogu biti virusne ili bakterijske, zbog čega gotovo svakodnevno čujemo ove termine.
Ipak, uprkos tome, mnogi i dalje ne shvataju u potpunosti po čemu se virusi i bakterije razlikuju, a najbolji način da se s njima izborimo jeste da shvatimo šta su oni i kako deluju.
Pročitajte:Kada imate "osećaj u stomaku" ili kako bakterije manipulišu vašim mozgom
Virusi su organizmi koji opstaju i živi i „neživi“. Kada se, na primer, nalaze u vazduhu ili na nekoj površini pre nego što ih neko u prolazu udahne, virusi su inertni. Tek kada se unesu u organizam, aktiviraju se. Takođe, oni nisu sposobni za samostalnu reprodukciju – potreban im je domaćin, organizam u kojem bi se vezivali za druge ćelije.
S druge strane, bakterije su živi organizmi kojima nije potreban domaćin da bi se razmnožili: one su u stanju da se dele, raste i opstaju i izvan nekog živog organizma.
Zašto bakterije više vole rukovanje od pozdrava pesnicama?
Zbog toga je jasno da je bakterija složeniji mikroorganizam od virusa – s obzirom na to koliko su nezavisni od domaćina, oni imaju ćelijski zid, genetski materijal i bič, zahvaljujući kojem se kreće. Međutim, za razliku od ostalih mikroorganizama, odnosno biljnih i životinjskih ćelija, nema ćelijsko jezgro.
Ukoliko ih posmatrate pod mikroskopom, primetićete da su virusi okruglog oblika, dok bakterije tipično mogu biti okrugle, odnosno loptaste (koke), štapićaste (bacili) i spiralne (spirili i vibrioni).
Pogledajte: Buđenje „džinovskog“ virusa starog 30.000 godina
Obično se o bakterijama i virusima misli kao o izazivačima bolesti, ali oni mogu biti korisni za organizam. Tako, recimo, bakterije u digestivnom traktu olakšavaju varenje hrane i dopremanje hranljivih materija u organizam.
S obzirom na to koliko su jednostavni u odnosu na bakterije, virusi su sitniji – mogu biti i do 10.000 puta manji od bakterije.
