Kada čujemo loše vesti, često osetimo bol u predelu grudi ili srce počinje ubrzano da kuca.
Ova stanja su mnogo više od tek puke metafore koja opisuje intenzivne emocije – ona ukazuju na fascinantan način na koji naša tela reaguju na te osećaje, i emocionalno i fizički. Ima li to smisla, budući da svi znamo da je srce samo simbol ljubavi i boli, a da je za osećanja ipak zadužen mozak? Kako onda takve intenzivne emocije aktiviraju određena osećanja baš u grudima?
Pročitajte: Govor tela, a ne izraz lica, nosi informaciju o emocijama
Ni naučnici nisu u potpunosti sigurni. Robert Emeri i Džim Koan, profesori psihologije na Univerzitetu u Virdžiniji, objašnjavaju u svojoj studiji objavljenoj u časopisu Scientific American da bi se odgovor na to pitanje mogao naći u prednjem cingularnom korteksu, području mozga za koje se smatra da reguliše emocionalne reakcije. Oni ukazuju na to da prednji cingularni korteks postaje aktivan u stresnim situacijama. Prethodno se za tu regiju mislilo da stimuliše nerv vagus koji počinje u moždanom stablu i spaja se u predelu i stomaka. Upravo se za tu stimulaciju mislilo da će dovesti do "bola" koji osećamo u grudima.
Pogledajte: Da li nas deca čine srećnijima?
Dakle, koje vrste emocija dovode do tog osećaja? U studiji objavljenoj 2013, naučnici Univerziteta alto, Univerziteta u Turku i Univerziteta u Tampereu započeli su potragu za odgovorom na ovo pitanje. Pitali su 700 osoba da im tačno pokažu gde su osetili različite emocije u telima.
Studija objavljena u časopisu Proceedings of National Academy of Sciences pokazala je da su rezultati bili dosledni i iznenađujuće slični u različitim kulturološkim sredinama. Naučnici su otkrili da određene emocije mogu biti grupirane zajedno – npr. ljutnja, teskoba i strah povezane su s jakim osećajem u grudima. S druge strane, sreća, pa čak i ljubav, izazvale su aktivnost u celom telu.
Zašto se veruje da crne mačke donose nesreću?
Naučnici su objasnili da ubrzani rad srca ili stezanje u grudima odgovaraju na specifične izazove u našem okruženju i nose se s promenama kardiovaskularnog ili nervnog sistema. Zasad se još uvek ne može sa sigurnošću utvrditi jesu li ove telesne promene drugačije za svaku emociju.
Potrebno je sprovesti dalja istraživanja i pratiti promene u telu kao što su promene u protoku krvi kada ispitanici osećaju određenu emociju.
Izvor: Znanost.geek
